Monetarni Sistem EU

7/26/2019 Monetarni Sistem EU

1/47

EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

UNIVERZITET U BEOGRADU

DIPLOMSKI RAD

Predmet:Monetarna unija

EVROPSKA MONETARNA UNIJA

Mentor: Student:

Dr i!oi" A#e!$%nd%r Ste&%noi" Du'%n(r)inde!$%: *++,-./*

Beo0r%d1 *+.2)0odine


2/47

SADRAJ

UVOD ................................................................................................................................ 3

.) POJAM I ISTORIJA MONETARNI3 INTEGRA4IJA U EVROPI .................... 4

1.1. Monetarne integracije u Evropi u XIX veku ............................................................ 4 1.2. Pojam monetarne unije ............................................................................................. 6*) INTEGRA4IONI PUT KA EVROPSKOJ MONETARNOJ UNIJI 5EMU6 ........ 7

2.1. Faze osnivanja monetarne unije ............................................................................... 2.2. Mastri!tski sporazum " instituciona#na osnovica EM$ .......................................... 11/) EFEKTI ULASKA U MONETARNU UNIJU .......................................................... 13

3.1. %ro&kovi u#aska u monetarnu uniju .......................................................................... 14 3.1.1. Promene u tra'nji kao uzrok asimetri(nog &oka )*o+ert Mun,e##- .............. 14 3.1.2. Monetarna unija i verovatnoa pojave asimetri(nog &oka tra'nje ................ 1 3.1.3. *az#ike u ci#jevima u pog#e,u in/#acije i zapos#enosti

kao tro&ak u#aska u EM$ ............................................................................. 21 3.1.4. *az#ike u instituciona#nom organizovanju tr'i&ta ra,a

kao tro&ak u#aska u EM$ ............................................................................. 20 3.1.0. *az#ike u stopama privre,nog rasta kao tro&ak u#aska u EM$..................... 26 3.1.6. *az#ike u /iska#nim sistemima i gu+itak emisione ,o+iti

kao tro&ak u#aska u EM$ .............................................................................

26 3.1.7. ,nos koristi o, monetarne unije i otvorenost ,r'ava ................................. 27 3.2. r'ave (#anice E$ koje nisu pristupi#e EM$ .......................................................... 2

3.2.1. Pri,ru'ivanje ve,ske evropskoj monetarnoj uniji ...................................... 2 3.2.2. e#ika 5ritanija i evro .................................................................................. 2

3.3. Instituciona#ne perspektive E5 ............................................................................. 38 3.4. E5 i pro&irenje EM$ ............................................................................................. 32

3.4.1. Monetarna po#itika u zem#jama pristupnicama ............................................ 32 3.4.2. Izazovi centra#ne +anke novi! ,r'ava (#anica .............................................. 30

3.0. Pristupanje 9r+ije EM$ ........................................................................................... 37

3.0.1. $ticaj evra na 9r+iju ..................................................................................... 37 3.0.2. ostignuti nivo kriterijuma konvergencije u 9r+iji ...................................... 3 3.0.3. Perspektive prik#ju(enja :aro,ne +anke 9r+ije

u Evropskoj monetarnoj uniji .......................................................................

43ZAKLJU7AK )................................................................................................................. 40

LITERATURA ................................................................................................................. 46

2


3/47

UVOD

Monetarna unija je privre,ni prostor sa(injen o, vi&e naciona#ni! privre,a koje su

pri!vati#e je,instveno meri#o cene. ak#e; monetarna unija je va#utno po,ru(je u okviruekonomskog prostora s je,instvenim tr'i&tem < s je,instvenim us#ovima privre=ivanja;za&titom i makroekonomskim ci#jevima u kome va'i je,na va#uta.

$vo=enje z,rave je,instvene va#ute u E$ ima +#agotvorno ,ejstvo na njenuprivre,u. 9ni'eni su transakcioni tro&kovi; pogotovo u trgovanju novcem. ene ,o+ara ius#uga u ce#oj E$ postaju #ako upore,ive; (ime se po,sti(e konkurencija koja je u interesui proizvo=a(a i potro&a(a. Finansijsko tr'i&te postaje &ire i ,u+#je; jer sni'avanjem tro&kova

pos#ovanja nastaju novi pos#ovi. E$ postaje sposo+nija ,a o,govara na spo#jne izazove i ,ase +rani o, spo#jni! &okova.

$ svakoj monetarnoj uniji postji je,instvena va#uta i#i uko#iko je u opticaju vi&eva#uta va#utni kursevi ,r'ava; koje (ine uniju; moraju +iti u sta#nom /iksnom o,nosu; (tone ne isk#ju(uje mogunost zaje,ni(kog ko#e+anja prema osta#im va#utama. Iako ne

po,razumeva nu'no zaje,ni(ku va#utu; stvaranje monetarne unije; po pravi#u je praenouvo=enjem zaje,ni(ke va#ute. 9ama (injeniva ,a je /ormirana zaje,ni(ka va#uta nosi saso+om +rojne pre,nosti> a- pre,stav#ja sim+o# 'e#jene ,ugove(nosti stvorene unije; +-re,ukuje tro&kove transakcija ize=u raz#i(iti! zema#ja; c- garant je po#itike neutra#nosti(ime se pre,upre=uje eventua#ni stra! manji! zema#ja ,a e va#uta najmonije zem#je(#anice unije imati status je,instvene va#ute.

$ monetarnoj uniji mo'e postojati samo je,instveni ,evizni kurs; ova (injenica

nam ukazuje na postojanje je,instvene ,evizne po#itike. :aime; ,r'ave koje pristupajuuniji moraju se sporazumeti o nekom o+#iku koor,inacije i uni/ormisanosti u vo&enjuekonomske po#itike i regu#isanju /iska#ni!; /inansijski!; trgova(ki! i ,rugi! pitanja o,koji! zavisi i ,ugove(nost monetarnog aran'mana.

?#ju(na o,#uka monetarne unije je postojanje monetarne istitucije )centra#ne +anke-sna+,evene eksk#uzivnim pravom emitovanja novca; koji pre,stav#ja zakonsko sre,stvo

p#aanja. a#je; vr!ovna monetarna v#ast mora ,a ima mo ,a uti(e na visinu kamatnestope i poveanje; o,nosno smanjenje kre,itne aktivnosti kao i pravo ,a uprav#ja ,eviznimrezervama ,r'ava (#anica. $ monetarnoj uniji; centra#na +anka ima monopo# na, vo=enjemmonetarne po#itike; i ona vo,i ra(una o ukupnoj ponu,i novca.

Monetarna unija E$ se o, svi! osta#i! raz#ikuje po tome &to je prva unija u istorijig,je su se suverene ,r'ave ,o+rovo#jno ,ogovori#e ,a iz+ace iz upotre+e nacina#ne va#ute iuve,u je,instvenu ,o ta,a nepostojeu va#utu < Evro.

vaj ra, ana#izira stvaranje Evropske monetarne unije; kriterijume konvergencije;na(in na koji su oni uvr=eni i kako se; o,nosno; ko#iko i! zem#je po&tuju nakon pristupanjaevrozoni; u#ogu Evropske centra#ne +anke u kreiranju monetarne po#itike E$; kao i

pre,nosti i ne,ostatke EM$.

3


4/47

.) POJAM I ISTORIJA MONETARNI3 INTEGRA4IJAU EVROPI

.). Monet%rne inte0r%8i9e u Eroi u ;I; e!u

$ ci#ju ostvarivanja makroekonomske sta+i#nosti; ekonomska po#itika je,ne ,r'avemora +iti usmerena na koor,inirano i e/ikasno kori&enje svi! instrumenata. Monetarna

po#itika pre,stav#ja je,an o, osnovni! instrumenata ekonomske po#itike; tako ,a su njenikrajnji ci#jevi i,enti(ni ci#jevima ekonomske po#itike. @+og toga; svaka ,r'ava nastoji ,aza,r'i suverenitet u vo=enju monetarne po#itike i eksk#uzivno pravo emitovanja iuprav#janja tokovima nov(ane mase.

Ipak; ,r'ave mogu; iz razni! po#iti(ki! i ekonomski! raz#oga; ,a se zaje,ni(kiu,ru'uju i /ormiraju neki o+#ik monetarne unije.

Potre+a ,a se stvori neki o+#ik univerza#nog p#aanja ,atira jo& iz anti(ki! vremena.sim anti(ke gr(ke i 9tarog *ima i njegovi! osvojeni! teritorija; prvi pravi primermo,erne monetarne unije pre,stav#ja monetarna unija ko#onija :ove Eng#eske; na teritoriji,ana&nji! 9je,injeni! Ameri(ki! r'ava. Postoja#e su (etiri vrste papirnog novca koje su

pri!vati#e sve osta#e ko#onije i to papirni novac ?onektikata; masa(usetsa; :ovogBemp&ira i *o, Aj#en,a. ?asnije je Masa(usets kao najrazvijenija ekonomija o,ustao o,unije i; z+og poveane ,epresije; pri!vatio monometa#ni sistem sa sre+rom kao sre,stvom

p#aanja.1

I,eja o korisnosti monetarne integracije ,atira jo& iz XIX veka; ka,a su poje,ine,r'ave u#azi#e u o,re=ene monetarne saveze. Nemaka monetarna unija je prvo+itno

potpisana 137. go,ine izme=u nema(ki! kne'evina i kra#jevina na (e#u sa Pruskom. :a

po(etku nije +i#a potpuna; jer su neke zem#je o,#u(i#e ,a za,r'e monetarnu samosta#nost., 13. go,ine; rez,enskom konvencijom sve ,r'ave (#anice su +i#e u o+avezi ,a

pri!vate je,nu o, ,ve va#ute koje su +i#e u opticaju; sa /iksnim ,eviznim kursom razmeneti! va#uta. :ema(ko monetarno uje,injenje rezu#tira#o je po#iti(kim uje,injenjem 171.go,ine; ka,a je uve,en z#atni stan,ar,; izvr&ena zamena ta#ira markom i /ormirana

je,instvena centra#na +anka sa eksk#uzivnim pravom kovanja novca. %ako je ,ugotrajniproces po#iti(kog uje,injenja imao za rezu#tat potpunu monetarnu uniju.

Monetarno uje,injenje vajcarske nastaje pos#e po#iti(kog uje,injenja i spajanja 22kantona i mnogo raz#i(iti! va#uta u opticaju; 14. go,ine; ka,a je /ormiran nov(ani sistemzasnovan na /rancuskom /ranku. %ako=e; u Ita#iji monetarna unija nastaje kao rezu#tat

po#iti(kog uje,injenja 161. go,ine; sa #irom kao je,instvenom va#utom.Monetarni sporazum izme=u 5e#gije; Ita#ije; vajcarske i Francuske; potpisan je

160. go,ine poznat je po, nazivom Latinska monetarna unija.2 vom monetarnomsporazumu 16. go,ine pri,ru'i#a se i Cr(ka; a /orma#no je posta#a (#an 176. go,ine.9vr!a ovog monetarnog ara'mana +i#a je stan,ar,izacija ko#i(ine z#ata i sre+ra sa,r'ane uva#utama; uspostav#janje +imeta#nog sistema p#aanja i utvr=ivanje kursa u o,nosu nanov(ane je,inice ,rugi! zema#ja. 5imeta#nim sistemom stvori#i su se us#ovi za/unkcionisanje z#atnog i sre+rnog novca izme=u zema#ja (#anica; sa precizno i zakonski,e/inisanim vre,nosnim o,nosima izme=u ta ,va meta#a. Ma,a su postoja#i isti stan,ar,i

1!ttp>DDsamvak.tripo,.comDmm832.!tm#2 5arte# .*. )174- International Monetary Unions: The XIX CentryExperiene!; ourna# o/ European

Economic BistorG; :o.3; str. 6


5/47

za te'inu i #eguru /ranaka; #ire i santima samo su ,r'avne +#agajne poje,ini! zema#ja +i#e uo+avezi ,a primaju novac osta#i! ,r'ava (#anica; i to na +azi reciprociteta. @+og preve#ike

ponu,e sre+ra; ,epresijacija koja je us#e,i#a; rezu#tira#a je uki,anjem sre+rnog novca;napu&tanjem +imeta#nog stan,ar,a i trans/ormisanjem Hatinske monetarne unije. :akono,#uke vajcarske ,a se povu(e iz ovog aran'mana; 127. go,ine; Hatinska mometarna

unija presta#a je ,a postoji.I,eja o uvo=enju je,instvene va#ute; javi#a se 167. go,ine ka,a je Francuska; na

me=unaro,noj kon/erenciji o nov(anom sistemu koja je o,r'ana u Parizu; ,a#a ra,ika#nipre,#og ,a se uve,e univerza#ni novac; tj. ,a svaka zem#ja pri#ago,i ko#i(inu z#ata usvojim kovanicama u vre,nosti o, 20 /rancuski! /ranaka. @+og po#iti(ki! nesug#asica i,ejanije po,r'ana.

Co,ine 172. anska; :orve&ka i ve,ska osnova#e su "kandina#sku monetarnuuniju. i#j je +io stan,ar,izovanje nov(ani! je,inica; koje su za raz#iku o, Hatinskemonetarne unije +i#e izra'ene u z#atu. 9vaka zem#ja je za,r'a#a monetarnu suverenost atransakcije izme=u ,r'ava (#anica +i#e su os#o+o=ene kamata i osta#i! nameta.

5e#gija i Huksem+urg su 122. go,ine potpisa#i ekonomsku i monetarnu uniju; kojaje +i#a na snazi sve ,o uspostav#janja Ekonomske i monetarne unije31. go,ine. vamonetarna integracija ima#a je je,instvenu; +e#gijsku centra#nu +anku; sa +e#gijskim/rankom kao zakonskim sre,stvom p#aanja u o+e zem#je.

Ana#izom raz#i(iti! mo,e#a monetarni! integracija u proosti mo'e se zak#ju(iti ,ase one raz#ikuju u tri k#ju(na e#ementa u procesu monetarnog integrisanja>

1. 9tepenu ekonomske i po#iti(ke integracije zema#ja (#anica;2. :a(inu kori(enja zaje,ni(ke va#ute;3. rganizacionom o+#iku i osnovnim /unkcijama je,instvene centra#ne +anke.

Monetarna integracija kojoj je pret!o,i#o po#iti(ko uje,injenje mo'e se vi,eti naprimeru vajcarske spajanjem 22 kantona u je,nu ce#inu i#i uje,injenjem nema(ki!kne'evina i kra#jevina na (e#u sa Pruskom. :asuprot ovakvom mo,e#u; u proosti su

postoja#e monetarne unije koje nisu +i#e rezu#tat ekonomskog i po#iti(kog uje,injenja vi&e,r'ava u je,instvenu ce#inu kao &to su monetarna unija 5e#gije i Huksem+urga i#i9kan,inavska monetarna unija i Hatinska monetarna unija.

?a,a je re( o na(inu kori&enja zaje,ni(ke va#ute tako=e postoje raz#ike. Po pravi#u;monetarne unije koje su rezu#tat pret!o,nog po#iti(kog uje,injenja +azira#e su se nakori&enju je,instvene va#ute na ce#oj teritoriji. Primer takve integracije je :ema(ka;vajcarska. ruga mogu(nost je ,a se u okviru monetarne unije koristi va#uta je,ne o,

zema#ja (#anica kao na primer; monetarno uje,injenje vajcarske i Hi!ten&tajna u kojoj jekori&en &vajcarski /ranak. %ako=e; epostoji primer monetarni! unija u okviru koji! jekori&eno vi&e raz#i(iti! va#uta uz us#ov /iksiranja ,eviznog kursa; )5e#gija i Huksem+urg-.

%rea raz#ika monetarni! integracija o,nosi se na po#o'aj centra#ne +anke.:ajzastup#jeniji je mo,e# postojanja je,instvene centra#ne +anke kao na primer ko,monetarnog uje,injenja :ema(ke; vajcarske i#i Ita#ije. $ proosti su +i#i prisutni i takvimo,e#i monetarnog uje,injenja koji su po,razumeva#i postojanje centra#ni! +anaka usvakoj o, zema#ja (#anica; na primer; Hatinska monetarna unija i#i 9kan,inavskamonetarna unija.

3http://wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija_EMU

0


6/47

Iako su primenjivani raz#i(iti mo,e#i monetarni! integracija; primetno je ,a sumonetarne unije +i#e naj(e&e rezu#tat po#iti(ki! unija i kompromisa. @a raz#iku o, nji!;evropska ekonomska i monetarna unija; koja je /ormirana 1. Co,ine sa je,instvenomEvropskom centra#nom +ankom i je,instvenom va#utom; pre,stav#ja svojevrsnieksperiment jer je /ormirana +ez pret!o,nog po#iti(kog uje,injenja.

.)* Po9%<


7/47

?a,a govorimo o Evropskoj monetarnoj uniji mo'emo ustanoviti s#e,ee e#ementekoji +itno opre,e#juju njen karakter>

je,instvena centra#na +ankaEC3;

je,instvena monetarna po#itika koju sprovo,i nezavisnaEC3;

je,instvena va#uta evro; Evrosistem; koga (ineEC3iNC3zema#ja (#anica;

Integracija +ankarski! i /inansijski! tr'i&ta.

*) INTEGRA4IONI PUT KA EVROPSKOJ MONETARNOJUNIJI 5EMU6

Postoje +rojni raz#ozi stvaranja monetarne unije. Ekonomski; kao ,ominantni raz#ozistvaranja monetarne unije uk#ju(uju poveanu monetarnu sta+i#nost; po+o#j&anu prostornu iin,ustrijsku a#okaciju resursa; veu konkurenciju i transparentnost cena; smanjenjetransakcioni! tro&kova i ,r. Pore, ekonomski! raz#oga i po#iti(ki argumenti su je,an o,neop!o,no! us#ova za monetarnu uniju. n,a ka,a po#iti(ko je,instvo me=u ,r'avamau(esnicama nestane; najverovatnije e nestati i monetarna unija.

e,instveni evropski akt pre,stav#jao je prvu zna(ajnu verziju osniva(ki! ugovoraEvropski! zaje,nica. n je stvorio neop!o,ne us#ove za ostvarivanje ci#jeva 5e#e knjige okomp#etiranju je,instvenog )unutra&njeg- tr'i&ta; a istovremeno je pre,stav#jao i prvizvani(ni ,okument; g,e se Evropska unija pre,stav#ja kao ci#j postojanja @aje,nice.

e,instveno unutra&nje tr'i&te pre,stav#ja#o je samo g#avnu potporu za pre#azak na vi&i nivointegracije; ekonomsku i monetarnu uniju; sa je,instvenom va#utom i je,nom centra#nom+ankom i +rojnim me!anizmima veinskog na,naciona#nog o,#u(ivanja.

Evropski savet u Banoveru; 27


8/47

entralne .anke. ,re=eni +i +i#i va'ni makroekonomski in,ikatori za sve ,r'ave (#anice.Pore, toga; suzi#e +i se mar'e /#uktuacije u me!anizmu ,evizni! kurseva.

$ pos#e,njoj treoj /azi stvaranja EM$; zaje,ni(ka entralna .anka .ila .i jedina #lastod*o#orna ,a spro#o/enje monetarne politike u EU. evizni kursevi trajno +i se utvr,i#i

+ez ikakvi! /#uktuacija. oo +i ,o uvo=enja je,instvene va#ute.

*). F%=e o$ni%n9%


9/47

+u,'etskog ,e/icita. Pos#e ,ruge /aze +i#o je pre,vi=eno ,a se Evropski monetarni instituttrans/ormi&e u Evropsku centra#nu +anku.

9porazum Evropske unije po,razumevao je u ,rugoj /azi spajanje i pri+#i'avanje,r'ava (#anica i osnivanje Evropske centra#ne +anke sa je,instvenom monetarnom

po#itikom. 9porazum je nag#a&avao ,a prva o,#uka; koja je usmerena na /ormiranjemonetarne unije; mora +iti ,oneta najkasnije ,o 31. ,ecem+ra 16. go,ine. @+ogneo(ekivano ,ugog trajanja prve /aze sporazuma i krize Me!anizma ,eviznog kursa o,12. ,o 13. go,ine; za prvi mogui ,an po(injanja tree /aze o,re=en je 1. januar 17.go,ine. A#i (ak i taj ,atum je napu&ten sre,inom 10. go,ine; ka,a je posta#o jasno ,aveina ,r'ava (#anica nee postii kriterijume konvergencije iz Mastri!tskog sporazuma.

5i#o je jasno ,a e ,ruga /aza trajati ,u'e nego =to se o(ekiva#o i ,a (ak mo'e ,atraje sve ,o ,ecem+ra 1. go,ine.

%okom trajanja ,ruge /aze; ispitivana je sag#asnost svake ,r'ave (#anice sa+u,'etskom ,iscip#inom koja je +azirana na ,va kriterijuma> ,a p#anirani +u,'etski ,e/icitnije za 3J vei o, 5P i#i ,a javni ,ug ne prema&i 68J 5P. $ s#u(aju ,a su ovikriterijumi +i#i pro+ijeni; postojao +i rizik o, poveanog ,e/icita; tako ,a je; u tom s#u(aju;9avet preporu(ivao ,r'avama (#anicama ,a pre,uzmu a,ekvatne mere. Evropski savet nijeimao mogunost ,a prisi#i u(esnice ,a pre,uzmu o,govarajue mere.

:a po(etku ,ruge /aze; naciona#nim centra#nim +ankama; sa izuzetkom Eng#eske+anke; +i#o je za+ranjeno ,a o,o+ravaju kre,itne o#ak&ice svojim v#a,ama )centra#nin;regiona#nim; #oka#nim- i javnim te#ima i institucijama @aje,nice. %o je; prvenstveno; +i#ozasnovano na procesu konvergencije ka monetarnoj sta+i#nosti.

%okom ,ruge /aze sve zem#je (#anice su otpo(e#e zakono,avne procese koji su vo,i#ika nezavisnosti svoji! centra#ni! +anaka o, sopstveni! v#a,a; sa jasnim ci#jem ,a prioritet

u monetarnoj po#itici E$ +u,e sta+i#nost cena. $ perio,u 13.


10/47

e#iminisanje mar'i /#uktuacije i utvr=ivanje pariteta izme=unaciona#ni! moneta zema#ja (#anica koje se kasnije nee menjati;

zaje,ni(ka monetarna po#itika orijentisana na sta+i#nost.

9ta+i#nost ,evizni! kurseva izme=u va#uta ,r'ava (#anica E$ koje nisu u monetarnoj

uniji i evro; za!teva#i su imp#ementaciju novog me!anizma ,evizni! kurseva )E*M II-.9porazumi koji su ,ogovoreni u Paktu sta+i#nosti i rasta o #imitiranju +u,'etskog ,e/icita;mora#i su +iti po&tovani; (ak i po, us#ovom sankcija. ?ona(no; tokom tree /aze; morao je

+iti zavr&en ,ug i postepeni proces pri!vatanja je,instvene va#ute; sa krajnjim rokomsre,inom 2882. go,ine.

$govor iz Mastri!ta propisuje ,a konvergencija mora +iti ,ugoro(nog karaktera i ,a;&to je o, izuzetne va'nosti; mora +iti o,r'iva; ,a +i se preo na je,instvenu monetu.Ispitivanje kriterijuma konvergencije omoguava ,a se izvr&i rea#na procena

priprem#jenosti svake zem#je za pre#azak na je,instvenu monetu; o,nosno ,a se utvr,i ,a #ije ,r'ava (#anica po&tova#a u pret!o,nom perio,u jasno preuzete o+aveze.

Co,ine 1. ,oneta je o,#uka ,a Austrija; 5e#gija; Finska; Francuska; :ema(ka;Irska; Ita#ija; Huksem+urg; Bo#an,ija; Portuga# i panija za,ovo#javaju kriterijume izmastri!ta za EM$. Kak i ako su neke ,r'ave poput 5e#gije i Ita#ije )kasnije Cr(ke- ima#e

prekomeran javni ,ug; ocenjeno je ,a su u(ini#e napre,ak u pravcu ispunjavanja ovogkriterijuma. Cr(ka je u+rzo potom ispuni#a iste us#ove i prik#ju(i#a se Evrozoni 2881.go,ine. 5ritanija; ,anska i ve,ska o,#u(i#e su ,a ne uzmu u(e&e u Evropskoj monetarnojuniji.

Monetarna unija te!ni(ki je otpo(e#a ,a /unkcioni&e 1. januara 1. go,ine. %o je+io trenutak ka,a je Evropska centra#na +anka sa se,i&tem u Frank/urtu preuze#a kontro#uo, naciona#ni! centra#ni! +anaka i ka,a je je za'ive#a je,instvena va#uta " evro. Me=utim;o, 1. januara 1. go,ine ,o 31. ,ecem+ra 2881. go,ine evro nije postojao u /izi(komo+#iku; ve samo u +ankarskim knjigama. :aciona#ne va#ute su i ,a#je cirku#isa#e unutarsvake ,r'ave; a ,evizni kursevi me=u njima +i#i su neopozivo /iksni. %o su; pre svega;me=u+ankarske transakcije; trgovina na +erzama; trgovina ,r'avnim o+veznicama i s#.Potpuna monetarna unija za'ive#a je 1. januara 2882. go,ine ka,a je uve,en evro u/izi(kom o+#iku )nov(anice i kovanice- i ka,a su va#ute zema#ja (#anica povu(ene izopticaja.

, 1. januara 1. go,ine evro se koristi u pos#ovima p#atnog prometa u je,anaestzema#ja E$ koje su ispuni#e kriterijume konvergencije> Austriji; 5e#giji; Finskoj;Francuskoj; :ema(koj; Irskoj; Ita#iji; Huksem+urgu; Bo#an,iji; Portuga#u i paniji; osim uCr(koj koja je pristupi#a 1. januara 2881. go,ine. anska i e#ika +ritanija su za,r'a#e

pravo ,a ne u(estvuju u treoj /azi monetarne unije; iako su ispuni#e kriterijumekonvergencije. e#ika 5ritanija je o+ez+e,i#a pravo ,a ostane izvan monetarne unije; aanska je raspisa#a naciona#ni re/eren,um na kome nije ,o+ijena sag#asnost. ve,skasvesno nije ispuni#a sve kriterijume konvergencije. ,+i#a je ,a pri!vati me!anizam,eviznog kursa EM9


11/47

Evro je o, 81.81.2882. go,ine postao je,ino zvani(no gotovinsko sre,stvo p#aanja

evro zone; zameniv&i 12 va#uta zema#ja (#anica. Evrozona je posta#a ve#ika privre,a mnogovi&e otpornija na uticaje svetskog tr'i&ta nego &to su zem#je u(esnice poje,ina(no. %ektre+a o(ekivati ,a e puni e/ekti upotre+e je,instvene va#ute na je,instvenom tr'i&tu ,oi,o izra'aja.

*)* M%$tri>t$!i $or%=u< in$titu8ion%#n% o!o$ni8% EMU

$je,injena :ema(ka je ima#a pretenzije ,a postane; u ,u'em roku; mona si#a koja

+i mog#a (ak i samosta#no ,a ,e#uje. 9 toga je Francuska; tokom ce#okupnog pos#eratnogperio,a; nastoja#a ,a o+ave'e :ema(ku ,ogovorom koji +i je spre(io ,a se samosta#norazvija i postane potencija#na pretnja.

%enzije izme=u Francuske i :ema(ke +i#e su o(ig#e,ne po pitanju moguegpro&irenja Evropske zaje,nice. Francuska je 'e#e#a ,a smanji prijem novi! (#anova; ,ok se:ema(ka za#aga#a za &irenje na istok. :ema(ka je 'e#e#a ,a +u,uim pro&irenjem E@u(vrsti sta+i#nost na svojoj isto(noj granici i ,o+ije tampon zonu koja +i je &titi#a o, nemirau +iv&em 9ovjetskom 9avezu. ruga ta(ka nes#aganja +i#o je otcep#jenje Brvatske i9#ovenije. Iako se Francuska tome protivi#a; :ema(ka je uspe#a ,a to iz,ejstvuje ko,osta#i! 11 (#anica.

:akon perio,a 'estoki! pregovora; ,avanja ustupaka i po#iti(ke +or+e; Evropskisavet; na svom sastanku u !o#an,skom gra,u Mastri!tu . i 18. ,ecem+ra 11. go,ine;

postigao je istorijski sporazum o stvaranju Evropske monetarne unije. Francuska jepostig#a najvaniji ci#j; ,a :ema(ka pri!vati je,instvenu va#utu )1. go,ine-; apri!vaeni su i njeni pre,#ozi u vezi sa o,+ram+enom i spo#jnom po#itikom. :ema(ka jepostig#a sporazum ,a +u,ua monetarna po#itika Evropske unije +u,e po, njenim uticajem;kao i ,a Evropski par#ament povea njena ov#a&enja. $s#ov :ema(ke +io je ,a se E5koncipira na principima po kojima je /unkcionisa#a 5un,es+anka. %o u najkraem zna(i ,ase moraju uva'avati stavovi k#asi(nog monetarzma o neutra#nosti novca na rea#ni ,o!o,aki nivo zapos#enosti u ,ugom roku. entra#na +anka promenom u ponu,i novca; u ,ugomroku; ne mo'e uticati na stopu privre,nog rasta; s o+zirom ,a su iskustva zema#ja sa

visokom stopom in/#acije pokaza#a ,a je ona u ,irektnoj kore#aciji sa visokom stopommonetarnog rasta.

5ritanija je; kao i o+i(no; vo=ena miju ,a se raz#ikuje o, ,rugi! ,r'ava; ovimsamitom u Mastri!tu 'e#e#a ,a postigne &to je mogue manje. 5i#a je isk#ju(ena iz ra,a o,va najva'nija pitanja> prvo se o,nosi#o na zaje,ni(ku va#utu; a ,rugo na pove#ju osocija#nim pitanjima.

9ain$ridge . i easda#e . 017. The Penguin Companion to European nion&;enguin 9ooks& 6ondon& str. 31317.

11


12/47

?ona(ni sporazum; pos#e svi! sre=ivanja i +rojni! ustupaka; potpisan je u Mastri!tu7. /e+ruara 12. go,ine. Iako je o+u!vatao &iru o+#ast o, monetarne; on je najpoznatiji

z+og p#ana kojim je +io o+ez+e=en progres prema monetarnom uje,injenju u Evropi. tose ti(e sa,r'aja; $govor iz Mastri!ta sastoji se iz tri osnovna ,e#a. Pr#i,eo (ini prera=enitekst $govora iz *ima koji uk#ju(uje us#ove za ekonomsku i monetarnu uniju )EM$-;dru*ise o,nosi na o,+ram+enu i spo#jnu po#itiku; a tre0io+u!vata pravosu,na pitanja iunutra&nje pos#ove.

Mastri!tskim sporazumom pre,vi=eno je ,a kretanje prema monetarnoj uniji +u,ezasnovano na ,va principa. Prvo; tranzicija prema monetarnoj uniji u Evropi se sag#e,ava#akao postepen proces koji e se pro&iriti tokom ,u'eg perio,a. Isticanje principagran,ue#izma imao je za ci#j stvaranje mogunosti za postepeno pri#ago=avanje k#ju(ni!ekonomski! parametara u procesu prik#ju(ivanja monetarnoj uniji; s o+zirom na postojanjezna(ajni! raz#ika u nivou ekonomske razvijenosti i pose+no u osnovnim ci#jevimamonetarni! po#itika zema#ja; +u,ui! (#anica.18

*az#ike u k#ju(nim ekonomskim parametrima su u>

stopama in/#acije;

o+imu javne potro&nje;

kamatnim stopama;

+u,'etskom ,e/icitu.

*az#ike u ci#jevima monetarni! po#itika su>

suz+ijanje in/#acije;

poveanje zapos#enosti; poveanje stope privre,nog rasta;

Pore, principa gra,ue#izma; u#azak u monetarnu uniju +io je us#ov#jen iispunjavanjem kriterijuma kon#er*enije. snovni ci#j kriterijuma konvergencije jesvo=enje u pri!vat#jive okvire prisutni! raz#ika izme=u zema#ja E$. vaj o+avezni proceskonvergencije opisan je ,eta#jno u 9porazumu. 9porazum je pre,vi=ao ,a pre#azak ,o

pos#e,nje /aze monetarne unije +u,e us#ov#jen ispunjavanjem o,re=eni! kriterijumima zakonvergenciju.11r'ava mo'e ,a se pri,ru'i $niji samo ako>

njena stopa in/#acije nije vi&a o, 1;0J; o, proseka tri najni'e in/#acione stope

u grupi ,r'ava kan,i,ata; ,ugoro(na kamatna stopa nije vea o, 2J o, proseka koji je za+e#e'en u tri

,r'ave sa najmanjom in/#acijom;

8ovanovi% M. 02,,4. European E!onomi! Integration "imits an# Prospe!ts&5out#edge& 6ondon& str. 77.1, Markovi% $ornik& ?(a(ovi ekonomske nauke i prakse u pro)esu pridru@ivanja Evropskoj uniji&Ni+& str. 2.

11 "rauwe ;. 02,,4. Ekonomija monetarne unije& prev. 6ji#jana 6u=i%& ?(dava=kaknji@arni)a >orana tojanovi%a& remski kar#ov)i& str.213.

12


13/47

pri!vatiti me!anizam ,eviznog kursa )E*M- Evropskog monetarnogsistema12i ako ,ve go,ine pre u#aska u uniju ne izvr&i ,eva#vaciju va#ute;

+u,'etski ,e/icit nije vei o, 3J 5P


14/47

on se ipak smatra ro,ona(e#nikom Evropske monetarne unije. $ ra,u koji je o+javio 173.go,ine Mun,e## izra'ava vei stepen optimizma u pog#e,u koristi o, monetarnoguje,injenja. 9voje uverenje +azirao je na ,va k#ju(na argumenta. Pr#o; u procesuosiguranja o, negativni! e/ekata asimetri(ni! &okova monetarna unija pokazuje vei stepene/ikasnosti u o,nosu na neizvesnost koju ,onosi sistem naciona#ni! va#uta. 1ru*i ra,lo*

poveanog optimizma u pog#e,u pozitivni! e/ekata o, monetarnog uje,injenja;Mun,e## vi,i u (injenici promene ,evizni! kurseva mogu pre,stav#jati izvor asimetri(ni!&okova pre nego me!anizam za #ak&e pri#ago=avanje njima. Argumentaciju za ovakav svojstav vi,i u (injenici ,a promene ,eviznog kursa (esto mogu +iti pos#e,ica psi!o#o&ki!/aktora.

ez,eseti! go,ina ,va,esetog veka na(injen je poku&aj ,a se primenom cost


15/47

P

: :

P

1 $

" $

" N

1 N

$ranuska Nemaka

Slika 1.;*re*atna tra+nja i ponuda u $ranuskoj i Nemakoj

I,#or:e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije; prev. Hji#jana Hu(i; Iz,ava(kaknji'arnica @orana 9tojanovia; 9remski ?ar#ovci; str.31.

?riva agregatne tra'nje koja je zavisna o, nivoa cena pre,stav#jena je kao opa,ajuakriva. %o zna(i ,a u s#u(aju rasta cena tra'nja za proizvo,ima opa,a. $ ovom primeru to se,oga=a u Francuskoj. 9uprotno kriva agregatne ponu,e prikazana je kao rastua kriva; so+zirom ,a u s#u(aju poveanja cena ,omai! proizvo,a o+im ponu,e se poveava u ci#ju

poveanja pro/ita; &to je u nave,enom primeru karakteristi(no za :ema(ku. Pa, tra'nje uFrancuskoj ima za pos#e,icu smanjenje outputa; ,ok poveanje tra'nje u nema(kojus#ov#java njegov rast. 9#e,ea pos#e,ica je promena u nivou zapos#enosti u istom smeru.Asimetri(ni &ok promene u tar'nji za!teva pri#ago=avanje u o+e zem#je. Francuska e imati

pro+#em kako ,a povea proizvo,nju i smanji nezapos#enost; ,ok se :ema(ka suo(ava sapro+#emom rastui! cena us#e, poveane tra'nje. Postav#ja se pitanje kako se re&ava

nasta#i poremeaj u s#u(aju ka,a su zem#je u,ru'ene u monetarnu uniju; a kako uko#iko/unkcioni&u kao samosta#ne ekonomije?

a) Reavanje promena u tranji ukoliko su zemlje u monetarnoj uniji

$s#ov za re&avanje nasta#i! asimetri(ni! &okova u /rancuskoj i nema(koj ekonomiji;Mun,e## vi,i u postojanju ,va me!anizma koji e automatski vratiti zem#je u ravnote'u.Prvi us#ov je ,a postoji /#eksi+i#nost na,nica; a ,rugi mo+i#nost ra,a.

Pr#i uslo#:/#eksi+i#nost na,nica

Postojanje /#eksi+i#ni! na,nica u Francuskoj e; us#e, pa,a tra'nje i smanjenjaproizvo,nje us#oviti poveanje nezapos#enosti i veu ponu,u ra,a &to e uticati nasni'avanje na,nica. $ :ema(koj se ,oga=a o+rnuti proces. Poveana tra'nja uticae narast proizvo,nje i veu tra'nju za ra,nom snagom &to e rezu#tirati u poveanju na,nica.

:ave,ena kretanja uticae na pa, cena /rancuski! proizvo,a; us#e, smanjenja tro&kovara,a i poveanje cena nema(ki! proizvo,a z+og rasta tro&kova kao pos#e,ica poveanjana,nica. ?ona(ni rezu#tat pri#ago=avanja preko /#eksi+i#ni! na,nica je poveanjekonkurentnosti /rancuski! proizvo,a us#e, opa,anja cena i smanjenja konkurentnostinema(ki! proizvo,a z+og rasta cena. Proces automatskog pri#ago=avanja izazvan

promenama u tra'nji u us#ovima /#eksi+i#ni! na,nica prikazan je naslii


16/47

P

: :

P

1 $

" $

" N

1 N

$ran uska Nem aka

Slika 2.Proes automatsko* prila*o/a#anja usled 'leksi.ilnih nadnia


9manjenje na,nica u Francuskoj pomera krivu agregatne ponu,e u ,esno &to ,ovo,i,o sni'avanja cena proizvo,a (inei i! konkurentnijim. Pos#e,ica ovakvi! kretanja je

poveanje tra'nje. 9uprotno; u :ema(koj us#e, vi&i! na,nica; kriva ponu,e se pomera u#evo uti(ui na rast cena nema(ki! proizvo,a (inei i! manje konkurentnim &to e imati za

pos#e,icu smanjenje tra'nje.

dru*i uslo#:mo+i#nost ra,ne snage

:eravnote'u izazvanu promenama u agregatnoj tra'nji po Mun,e## 1- smanjenje nezapos#enosti u Francuskoj i 2-e#iminisanje in/#acionog pritiska u :ema(koj izazvanog veim tro&kovima ra,a us#e,

poveane tra'nje za ra,nom snagom.

Mun,e## postav#ja pitanje kako +i se e#iminisao &ok izazvan promenom u tra'nji

uko#iko ne +i ,oo ,o mo+i#nosti ra,ne snage. n je pretpostavio ,a na,nice u Francuskojne pa,aju +ez o+zira na nezapos#enost i ,a nema migracije ra,nika iz Francuske u:ema(ku g,e su na,nice visoke us#e, vee tra'nje. $ tom s#u(aju z+og prekomerne tra'njeza ra,nom snagom u nema(koj pri konstantnoj ponu,i ra,nika; cene na,nica rastu i

pomeraju krivu ponu,e na gore. %o ima za rezu#tat ,a#ji rast na,nica i tro&kovaproizvo,nje; &to e se o,raziti na poveanje cena nema(ki! proizvo,a (inei i! manjekonkurentnim. $ takvoj situaciji ,o#azi ,o poveanja konkurentnosti /rancuski! proizvo,a

pomerajui krivu agregatne tra'nje na gore. ?ona(ni rezu#tat pri#ago=avanja u nave,enoms#u(aju je in/#acija u :ema(koj.

b) Reavanje promena u tranji ukoliko su zemlje izvan monetarne unije

16


17/47

$ko#iko ,o=e ,o promene u tra'nji /rancuski! proizvo,a u situaciji ka,a su :ema(kai Francuska izvan monetarne unije; postav#ja se pitanje kako e se re&iti pro+#emasimetri(nog &oka tra'nje i uspostaviti ravnote'u?9 o+zirom ,a o+e zem#je egzistiraju kaosamosta#ne ,r'ave to po,razumeva autonomnost u vo=enju monetarne po#itike. %o ,a#jezna(i ,a imaju mogunost ,a u s#u(aju poremeaja u tra'nji koriste po#itiku ,eviznog

kursa. Francuska e ,eva#virati /ranak u ci#ju sni'avanja cena svoji! proizvo,a (inei i!konkurentnijim. Pos#e,ica je poveanje tra'nje za /rancuskim proizvo,ima. :ema(ka ereva#virati marku smanjujui agregatnu tra'nju. :a taj na(in promenama u vre,nosti,omai! va#uta o+e zem#je posti'u 'e#jene e/ekte; Francuska smanjuje nezapos#enost;a :ema(ka sni'ava stopu in/#acije.

+ja&njenje promena izazvani! promenom kursa ,omae va#ute prikazane su naslii =. P

: :

P

1$

"$ "N

1N

$r anus k a N emaka

Slika 3.E'ekat de#al#aije 'ranka i re#al#aije marke na promenu tra+nje


eva#vacijom /ranka Francuska o+ez+e=uje promenu u nivou tra'nje tako ,a se krivatra'nja pomera u ,esno. 9uprotno se ,oga=a u :ema(koj. *eva#viranjem marke smanjujese agregatna tra'nja u nema(koj tako ,a se kriva tra'nje pomera u #evo.

Mo'e se stei utisak ,a je primena po#itike kursa mnogo je/tinija u re&avanjuasimetri(nog &oka izazvanog promenama u tra'nji u o,nosu na re&enje koje se koristiuko#iko su zem#je (#anice monetarne unije. @+og toga se kao najoset#jiviji pro+#em mo'e

postaviti gu+itak prava na samosta#no menjanje ,eviznog kursa. Cu+itak autonomije uutvr=ivanju ,eviznog kursa nije va'an sve ,ok konjukturni cik#usi pokazuju simetri(nokretanje. Me=utim; uko#iko se cik#usi raz#ikuju; kao &to je +io s#u(aj u nekim zem#jamaE$; ,r'ave (#anice mogu se protiviti ,a s#e,e monetarnu po#itiku /iksne va#ute; jer takva

po#itika nije naj+o#je re&enje za sve ,r'ave.

Pitanje koje ima smis#a postaviti je ,a #i se promenama monetarnog ,eviznog kursamo'e menjati i rea#ni ,evizni kurs u ,u'em roku. ,nosno; ,a #i promena nomina#nog,eviznog kursa mo'e us#oviti promenu u kretanjima tra'nje; tro&kova i cena u s#u(ajuasimetri(ni! &okova?$ o,govoru na ovo pitanje interpretiraemo stav Evropske komisijekoji je +io ,e/inisan u izve&taju po, nas#ovom je,no tr'i&te; je,an novac10.

1 Domisija E> 01, interpretirano prema: e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije;prev. Hji#jana Hu(i; Iz,ava(ka knji'arnica @orana 9tojanovia; 9remski ?ar#ovci; str.70.

17


18/47

Stav Evropske komisije

Ana#iza Evropske komisije po#azi o, pretpostavke postojanja asimetri(nog &okatra'nje u Francuskoj i :ema(koj. Pretpostav#jeno je ,a je u Francuskoj ,oo ,o smanjenjatra'nje kao pos#e,ica rasta tra'nje za proizvo,ima proizve,enim u :ema(koj. $ ci#ju

re&enja nasta#og pro+#ema Francuska e ,eva#virati svoju va#utu i time poveati agregatnutra'nju za svojim proizvo,ima. va promena izazvae poveanje cena uvozni! ro+a &to ese o,raziti na rast tro&kova proizvo,nje. %ako=e; ,o#azi ,o rasta na,nica zapos#eni! u ci#jukompenziranja smanjenja kupovne moi. ?ona(ni e/ekat je rast cena i smanjenje outputa.

:ave,eni s#e, ,oga=aja pokazuje ,a se pozitivni e/ekti nomina#ne ,eva#vacije;pre,uzete sa 'e#jom ,a se povea tra'nja i konkurentnost privre,e u ,u'em roku gu+e.:aprotiv; nomina#na ,eva#vacija u ,ugom roku us#ov#javati rast tro&kova i cena. Mogao +ise izvesti zak#ju(ak ,a gu+#jenje monetarnog suvereniteta i mogunost s#o+o,ne korekcije,eviznog kursa ne pre,stav#jaju ve#iki gu+itak za zem#je (#anice monetarne unije. *az#ikeizme=u ,r'ava strukturne priro,e ne mogu se uspe&no re&avati promenom ponu,e i cenenovca ve strukturnim po#itikama. Iako nomina#na ,eva#vacija nema tajne e/ekte na

poveanje konkurentnosti i tra'nje; pa time i na visinu ,omaeg outputa; njena ,inamika jepotpuno raz#i(ita o, ,inamike koju proizvo,i a#ternativna po#itika koju e ,r'ava morati ,asprove,e us#e, gu+itka kontro#e naciona#nog novca. @ak#ju(ak je ,a u ,ugom roku

promena ,eviznog kursa nee ispo#jiti pozitivne e/ekte. $ticaj ,eva#vacije na cene itro&kove prikazan je naslii >.

:$

P $

"$

1 $

"$

1$

$

$

Slika 4.E'ekti de#al#aije na ene i tro-ko#e


?ao rezu#tat ,eva#vacije /ranka; agregatna tra'nja u Francuskoj raste; tako ,a sekriva tra'nje pomera u ,esno na poziciju 1$. :ova ravnote'na ta(ka$na#azi se u preseku

pravi! ponu,e "$ i 1$. va ravnote'na ta(ka nije o,r'iva u ,u'em roku z+og toga &to,eva#vacija us#ov#java rast cena uvozni! proizvo,a i po tom osnovu ,o#azi ,o poveanjatro&kova proizvo,nje i rasta nomina#ni! na,nica u ci#ju anu#iranja gu+itka kupovne moizapos#eni!. *ezu#tat je pomeranje krive agregatne ponu,e u #evo; tako ,a se ,o+ija novata(ka preseka$koja pokazuje rast cena i smanjenje outputa.

/).)* Monet%rn% uni9% i ero%tno"% o9%e %$i


19/47

?a,a se govori o asimetri(nim &okovima tra'nje i tro&kovima za nji!ovo otk#anjanje;postav#ja se pitanje ,a #i se &ok tra'nje (e&e pojav#juje u zem#jama u,ru'enim umonetarnu uniju?rugo; ,a #i sa uje,injenjem ,r'ava i pro&irivanjem o+ima me=uso+netrgovine nomina#na promena ,eviznog kursa mo'e uspe&no e#iminisati asimetri(ni &oktra'nje?

$ o,govoru na ova pitanja interpretiraemo stav Evropske komisije koji je +io,e/inisan u izve&taju po, nas#ovom je,no tr'i&te; je,an novac16 i pog#e, koji je iz#o'ioPau# ?rugman )14-.17

a) Stav Evropske komisije

$,ru'ivanjem u ekonomsku i pose+no monetarnu uniju ,o#azi ,o pro&irivanja tr'i&tapa time i o+ima razmene proizvo,a i us#uga. Formira se takva struktura trgovine u kojojpotro&a(i kupuju proizvo,e i koriste us#uge nezavisno o, naciona#ni! granica. %o zna(i ,aako posmatramo ,ve zem#je koje proizvo,e istu vrstu proizvo,a; potro&a(i e kupovati

proizvo,e nezavisno o, zem#je u kojoj su proizve,eni. $ko#iko ,o=e ,o &oka tra'nje onnee imati karakteristike asimetri(nog; ve simetri(nog &oka; o,nosno na isti na(in e

poga=ati o+e zem#je. Evropska komisija je o,nos izme=u o+ima ekonomski! integracija ipojave asimetri(ni! &okova pre,stavi#aslikom ?.

1i#er*enija

Inte*ra ijatr* o#in e

Slika 5.Pristup E#ropske komisijeI,#or:e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije; prev. Hji#jana Hu(i; Iz,ava(kaknji'arnica @orana 9tojanovia; 9remski ?ar#ovci; str.61.

:a or,inati je pre,stav#jen raz#i(it stepen kretanja outputa i zapos#enosti izme=u,r'ava koje su kan,i,ati za u#azak u monetarnu uniju; a na apscisi; stepen integracije

17 Domisija E> 01, interpretirano prema: e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije;prev. Hji#jana Hu(i; Iz,ava(ka knji'arnica @orana 9tojanovi Press; a; 9remski ?ar#ovci; str.70.

1- Drugman ;. 011. *eography an# Tra#e& 'am$ridge& Mass: M? ;ress.interpretirano prema: e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije; prev. Hji#jana Hu(i;

Iz,ava(ka knji'arnica @orana 9tojanovi Press; a; 9remski ?ar#ovci; str.68


20/47

trgovine izme=u ,r'ava. ?riva nagnuta na ,o#e pokazuje ,a se poveanjem stepenaekonomske integracije izme=u ,r'ava mogunost pojave asimetri(ni! &okova tra'nje sesmanjuje. $ svojoj ana#izi; Evropska komisija isti(e ,a postoji verovatnoa ,a e

pro&irivanje tr'i&ne integracije izme=u ,r'ava uticati na smanjivanje zna(aja naciona#ni!granica ko, iz,ora #okacije ekonomski! aktivnosti.

Pre,nost u o,#u(ivanju imae ,rugi /aktori kao &to je +#izina /ina#ni! tr'i&ta; (ime seproizvo,i pri+#i'avaju potro&a(ima; +ez o+zira na zem#ju iz koje /irma poti(e. ni navo,eprimer ,a +i ekonomski +i#o oprav,ano #ocirati automo+i#sku in,ustriju u regionu severneIta#ije i ju'ne :ema(ke. $ko#iko +i ,oo ,o pojave &oka tra'nje; on +i po,je,nako

pogo,io privre,e nema(ke i Ita#ije; tako ,a promene u o,nosu vre,nosti naciona#ni! va#uta:ema(ke )marka- i Ita#ije )#ira- ne +i mogao ,a pos#u'i za apsor+ovanje nasta#og &oka.Prvi zak#ju(ak; istra'ivanja su pokaza#a ,a monetarno uje,injenje uti(e na pro&irivanjeo+ima trgovinske razmene i kore#aciju ekonomski! aktivnosti. 9a pro&irivanjemekonomski! integracija ,oi e ,o smanjivanja pojave asimetri(ni! &okova. rugizak#ju(ak; je ,a e snaga ekonomski! integracija uticati na nemogunost kori&enja

,evizni! kurseva naciona#ni! va#uta u apsor+ovanju &okova tra'nje.

b) Stav aul !ru"man#a

Pau# ?rugman je 11. Co,ine iz#o'io suprotan stav u o,nosu na zak#ju(ke Evropskekomisije.1Integracija trgovine ,ovo,i ,o regiona#ne koncentracije in,ustrijski! aktivnosti.9tvaraju se mogunosti #ociranja proizvo,nje +#i'e /ina#nim tr'i&tima; a#i se omoguava ikonventrisanje proizvo,nje tako ,a ,o#azi ,o pozitivni! e/ekata o, ekonomije o+ima.

:jegov zak#ju(ak je ,a trgova(ke integracije vo,e ka veem koncentrisanju regiona#ni!aktivnosti. n navo,i primer automo+i#ske in,ustrije koja pokazuje ten,enciju ,a sekoncentri&e u nema(koj. $ takvoj situaciji &ok tra'nje mo'e ,o+iti karakteristiku o,re=ene

,r'ave. $ tom s#u(aju promene u ,eviznom kursu mogu se pokazati uspe&nim ue#iminisanju &oka tra'nje. ?rugman je svoj zak#ju(ak pre,stavio gra/ikom koji je suprotano, gra/ika Evropske komisije 8slika @9.

1i#er*enija

Inte*ra ijatr* o#in e

Slika $.4ru*manAo# pristup

1 ?nterpretirano prema: e CrauLe P. )2884-.Ekonomija monetarne unije; prev. Hji#jana Hu(i;

Iz,ava(ka knji'arnica @orana 9tojanovi Press; a; 9remski ?ar#ovci; str.68.

28


21/47


?riva koja pokazuje mogunost nastanka asimetri(ni! &okova pre,stav#jena je kao

uz#azna #inija. na pokazuje ,a sa porastom ekonomski! integracija ,o#azi ,o veespecija#izacije outputa tako ,a se iz#o'enost asimetri(nim &okovima poveava. %o upuujena zak#ju(ak ,a ma#e i otvorene ekonomije; sa manje ,iversi/ikovanom strukturomoutputa; nisu pogo,ne za uje,injenje u monetarnu uniju s o+zirom ,a su vi&e iz#o'eneasimetri(nim &okovima i moraju se os#anjati na kori&enje po#itike ,eviznog kursa.

Pog#e,i na e/ikasnost instrumenata ,eviznog kursa u e#iminisanju asimetri(ni!tro&kova tra'nje u zem#jama uk#ju(enim u monetarnu uniju; ,ijametra#no se raz#ikuju umonetaristi(kom pristupu u o,nosu na stav kenzijanaca.

Monetaristi isti(u tvr,nju ,a promene ,eviznog kursa nisu e/ikasan instrument u,ugom roku. Kak i ako je po#itika ,eviznog kursa e/ikasna; u ,ugom roku ona pogor&ava

stanje naciona#ne ekonomije. @+og toga je Evropska komisija zauze#a stav ,a je napu&tanjenaciona#ne va#ute i pri,ru'ivanje monetarnoj uniji po'e#jno. :asuprot; kenzijanci sugeri&u,a nije ,o+ro izgu+iti mogunost samosta#nog vo=enja po#itike ,eviznog kursa kaomonog instrumenta za e#iminisanje neravnote'e. 9voj stav +aziraju na zak#ju(ku ,a ne

postoji mogunost je,nostavnog menjanja na,nica i cena i ,a je ra,na snaga ne,ovo#jnomo+i#na. %o su ina(e osnovne pretpostavke ,a +i se u okviru monetarne unije e#iminisa#iasimetri(ni &okovi tra'nje. Po nji!ovom mijenju samo neko#iko ,r'ava ima#o +i pre,nosto, u,ru'ivanja u monetarnu uniju. @a mnoge ve#ike ,r'ave koje imaju sopstvenu va#utuekonomski je isp#ativije ,a po,e#e ,r'avu na monetarne zone.

/).)/ R%=#i!e u 8i#9ei


22/47

Italija

Nema ka

U N

U I

B N

B I

C

3

;

C

I

N

P N

P I

Slika %. I,a.rana in'laija i ne,aposlenost u Italiji i Nemakoj


Monetarna unija ograni(ava nezavisni iz+or stopa in/#acije; nezapos#enosti i kamatnestope. Iz tog raz#oga; uvo=enje zaje,ni(ke va#ute mo'e +iti skupo za one ,r'ave koje sumanje oset#jive na in/#aciju o, ,rugi!. Fiksiranje ,evizni! kurseva i pri!vatanje je,instveneva#ute kao osnovnog us#ova u#aska u monetarnu uniju po,razumeva pri!vatanje

je,instveni! stopa in/#acije. $ko#iko to nije s#u(aj; zem#ja u kojoj je in/#acija vi&a e svevi&e gu+iti konkurentnost svoji! proizvo,a. :ave&u je,an primer. $ko#iko posmatramo,ve zem#je Ita#iju i :ema(ku po, pretpostavkom ,a je za Ita#iju prioritetni ci#j poveanjetra'nje i zapos#enosti; +ez o+zira na rastuu in/#aciju; a za :ema(ku; suprotno; cenovnasta+i#nost uz pri!vatanje rasta stope nezapos#enosti; situacija u kojoj e se nai zem#jeu#askom u monetarnu uniju u teoriji je prikazana Fi#ipsovom krivom. Pretpostavka je ,a suFi#ipsove krive za o+e zem#je sta+i#ne; o,nosno ne menjaju se po, ,ejstvom o(ekivane

in/#acije. :aslii Dprikazane su iza+rane in/#acije i nezapos#enost u Ita#iji i :ema(koj.

22


23/47

:a or,inati je prikazano kretanje na,nica; za :ema(ku o+e#e'eno sim+o#om ):-;a za Ita#iju sim+o#om )I-. :a apscisi su prikazane stope nezapos#enosti )$:- i )$I- tako ,a,esna strana s#ike prikazuje zavisnost promena u stopama na,nica i nezapos#enosti.

Heva strana s#ike prikazuje o,nos promene na,nica i cena; g,e su cene o+e#e'ene sa)P:- i )PI-; a sa )N:- i )NI- stope rasta pro,uktivnosti. Pretpostavka je ,a ,ve zem#je imajuraz#i(ite prioritete u pog#e,u in/#acije i nezapos#enosti. :ema(ka; s o+zirom ,a prioritet,aje ni'im stopama in/#acije; iza+rae ta(ku 5 na Fi#ipsovoj krivoj; ,ok e Ita#ija iza+ratita(ku A jer ,aje prioritet zapos#enosti; +ez o+zira na porast in/#acije. 9a s#ike se vi,i ,a u

posmatranim zem#jama postoje raz#ike u stopama in/#acije tako ,a je nemogue o,r'anje/iksnog ,eviznog kursa. Formiranjem monetarne unije; ,a +i izje,na(i#e stope in/#acije iza,r'a#e /iksni ,evizni kurs; o+e zem#je e morati ,a +iraju ,rugu )manje 'e#jenu- ta(ku nanji!ovim Fi#ipsovim krivama; tako ,a je,nake stope in/#acije postanu mogue. Ita#ija mora

pri!vatiti ni'u in/#aciju i veu nezapos#enost prikazanu u ta(ki C; a :ema(ka vi&u in/#acijui manju nezapos#enost u ta(ki C. $ tome se; za posmatrane zem#je og#e,aju tro&kovi

pri+#i'avanja monetarnoj uniji.

Pret!o,na ana#iza koja se o,nosi na tro&kove koje mogu imati ,r'ave pri#ikom u#askau monetarnu uniju; uko#iko se raz#ikuju u ci#jevima ekonomski!; pa time i monetarni!

po#itika; zasniva#a se na pretpostavci ,a je Fi#ipsova kriva sta+i#na i ,a se ne menja sapromenom o(ekivane in/#acije. ?ritika monetarista zasniva se na nji!ovom pristupu ,a jeFi#ipsova kriva vertika#na #inija u ,ugom roku. va tvr,nja pos#u'i#a je kao ,okaz ,a; +ezo+zira na raz#ike u ci#jevima; o+e zem#je moi e ,a /ormiraju monetarnu uniju +eztro&kova u ,ugom roku. 9tav monetarista prikazan je naslii .

:a s#ici su prikazane Fi#ipsove krive koje se o,nose na kratak i ,ug rok. $ ,ugomroku kriva je vertika#na #inija iji presek sa apscisom pre,stav#ja priro,nu stopunezapos#enosti i ona je nezavisna o, in/#acije; tako ,a po#itika ,eva#vacije; u pret!o,nom

primeru; ita#ijanske #ire ne +i ,a#a optima#nu kom+inaciju in/#acije i nezapos#enosti. @+ogtoga monetaristi izvo,e zak#ju(ak ,a ,r'ave mogu +ez ikakvi! tro&kova; u smis#unezapos#enosti; pri!vatiti je,nake stope in/#acije preko /iksni! ,evizni! kurseva.

anas je op&te pri!vaena ana#iza i stav monetarista koji se o,nosi na nemogunost/unkcionisanja Fi#ipsove krive u ,ugom roku. $ kratkom roku ona jo& uvek /unkcioni&etako ,a ,r'ave koje 'e#e ,a smanje stopu in/#acije moraju pri!vatiti veu stopunezapos#enosti.

23


24/47

It alij a

Nemaka

U N

U I

B N

B I

I

P N

P I

N

Slika &. Monetarna unija u uslo#ima #ertikalnih $ilipso#ih kri#ih


9umorni zak#ju(ak pret!o,ne ana#ize mogao +i se izraziti na s#e,ei na(in. *az#ikeizme=u ,r'ava ko, iz+ora ta(aka na Fi#ipsovoj krivoj u pog#e,u stope in/#acije inezapos#enosti ne pre,stav#jaju ograni(avajui /aktor pri u,ru'ivanju u monetarnu uniju; so+zirom ,a e tro&kovi izra'eni kroz rast nezapos#enosti +iti prisutni samo u kratkom; a#ine i u ,ugom roku. r'ave mogu +ez ikakve +ojazni o, rasta tro&kova; pri!vatiti je,nakestope in/#acije sa /iksiranim kursevima jer nomina#na ,eva#vacija va#ute samo u kratkomroku ispo#java 'e#jene e/ekte a#i ne i u ,ugom roku.

24


25/47

osa,a&nja iskustva razvijeni! zema#ja pokazuju ,a je u perio,u 17


26/47

/).) R%=#i!e u $to% ,epresacija va#ute; i#i ni'a stopa rasta,omai! cena nego u ,r'avi3. $ko#iko se ,r'ava;u,ru'i u monetarnu uniju sa ,r'avom3; ona nee moi ,a koristi ,epresijatiju va#ute; s o+zirom na o+avezu /iksiranja kursa;tako ,a joj ostaje na raspo#aganju samo ,rugi na(in; sni'avanje stopa rasta cena ,omai!

proizvo,a namenjeni! izvozu. @+og toga je monetarna unija skupa za zem#ju ;koja imaveu stopu privre,nog rasta.

/).)2 R%=#i!e u &i$!%#ni< $i$te

poveana emisija primarnog novca;

emisija ,r'avni! !artija o, vre,nosti;

poveanje pri!o,a iz rea#ni! izvora )poreza-.

r'ave sa nerazvijenim /iska#nim sistemom; prete'no koriste prvi nave,eni na(in;s o+zirom ,a su tro&kovi o+ez+e=enja sre,stava za ,r'avu najni'i. no &to ovaj meto, (ininepogo,nim jesu pos#e,ice in/#atornog karaktera. s#anjanje na ,rugi izvor je +o#je re&enje

jer njegova imp#ementacija po,razumeva ,o#a'enje ,o sre,stava po tr'i&noj ceni. Ipak uekonomskoj teoriji )monetaristi(ki pristup-; prisutan je stav ,a svojim (estim prisustvomna /inansijskom tr'i&tu; ,r'ava remeti o,nose ponu,e i tra'nje za /inansijskim sre,stvima i,rugo; izaziva e/ekat istiskivanja akumu#acije iz rea#nog sektora sa svim negativnimimp#ikacijama kojima ovaj proces ,oprinosi. :amee se zak#ju(ak ,a su pri!o,i iz rea#ni!izvora )porezi- najpri!vat#jivije re&enje. *azvijene tr'i&ne privre,e ,ominantno koriste

pos#e,nji meto, i re=e operacije na /inansijskom tr'i&tu.

26


27/47

Postav#ja se pitanje ,a #i raz#ike izme=u zema#ja u na(inima pokria +u,'etskog,e/icita mogu imati negativne pos#e,ice u smis#u rasta tro&kova za zem#je koje se,ominantno os#anjaju na emisiju primarnog novca; pri!o,e iz emisione ,o+iti )senjora'a-?$#askom u monetarnu uniju; zem#je pri!vataju je,instvenu stopu in/#acije uz /iksiran,evizni kurs. %o zna(i ,a e zem#je sa ne,ovo#jno razvijenim /iska#nim sistemom +iti

onemoguene ,a koriste in/#atorne izvore sre,stava za pokrie +u,'etskog ,e/icita.Pre#azak na rea#ne izvore /inansiranja +u,'etskog ,e/icita )poreze-; za zem#je u kojima je

postoja#a mogunost kori&enja je/tiniji! izvora sre,stava; pre u#aska u monetarnu uniju;og#e,a se u moguem rastu cena /ina#ni! proizvo,a us#e, rasta poreza koji se uk#ju(uju utro&kove proizvo,nje. irektna pos#e,ica takvi! kretanja je sni'avanje rea#ni! na,nica i

pogor&avanje socija#nog po#o'aja stanovni&tva. tu,a se kao je,ino pri!vat#jivo re&enjenamee po#itika usmerena na smanjivanje +u,'etski! ,e/icita u pri!vat#jive okvire.Pret!o,ni zak#ju(ak ukazuje na neminovnost usk#a=ivanja /iska#ni! sistema zema#ja koje/ormiraju monetarnu uniju.

Pret!o,na ana#iza ne,vosmis#eno ukazuje na oprav,anost insistiranja na ispunjavanje

kriterijuma konvergencije koji se o,nose na visinu +u,'etskog ,e/icita; i nu'nostpri#ago=avanja u pravcu ,ominantnog kori&enja rea#ni! izvora sre,stava za njegovopokrie. :a taj na(in tro&kovi pri,ru'ivanja monetarnoj uniji +ie ni'i; a sam procesmnogo +ez+e,niji.

/).)C Odno$ !ori$ti od


28/47


:a !orizonta#noj osi pre,stav#jena je otvorenost ,r'ave prema njenim potencija#nimpartnerima iz monetarne unije )mereno preko u(e&a nji!ove +i#atera#ne trgovine u 5P,r'ave koja se razmatra. :a vertika#noj osi su ,ate koristi )kao procenat 5P-. 9arastuom otvoreno&u prema osta#im partnerima u uniji; ,o+ici o, monetarne unije )po

je,inici autputa- se poveavaju. @ak#ju(ujemo ,a su pozitivni e/ekti o, prik#ju(ivanjamonetarnoj uniji pose+no vi,#jivi u ma#im i otvorenim ekonomijama.

/)* Dr?%e @#%ni8e EU !o9e ni$u ri$tui#e EMU

/)*). Pridru?i%n9e ed$!e ero$!o9


29/47

@a ve,sku; a i za sve osta#e ,r'ave; o,#uka o pri,ru'ivanju Evropskoj monetarnojuniji +ie ,e/initivna; +ez o,stupanja. Po evropskim sporazumima; nije,na ,r'ava ne sme,a napusti Evrozonu a ,a istovremeno ne istupi iz Evropske unije. $ko#iko je o,#uka o

pri,ru'ivanju rizi(na; a ve,ska 'e#i ,a ima otvorenu opciju; re&enje je je,ino upro#ongiranju o,#uke.

ve=ani su na re/eren,umu koji je organizovan povo,om prik#ju(ivanja ve,skeEvropskoj monetarnoj uniji; sa u+e,#jivi! 06J protiv i 42J za; pri o,zivu g#asa(a o, 1J;o,+i#i ,a se o,reknu naciona#ne va#ute krune i uk#ju(ivanja u EM$. *azo(arani &ve,ski

premijer Ceran Per&on priznao je ,a nije +io u stanju ,a u+e,i zem#jake ,a u vremeekonomskog napretka pri!vate evro; jer je ve,ska ekonomski napre,nija o, ostatkaEvrope.

@a raz#iku o, panije; Portuga#ije; Irske i Cr(ke; koje su !te#e ,a imaju samo koristio, pristupanja Evropskoj monetarnoj uniji; ve,ska +i mora#a ,a p#aa gotovo 1;0 mi#ijar,iO ,oprinosa go,i&nje; &to je najvi&e iz,vajanje po stanovniku u $niji. $ ve,skoj je stopanezapos#enosti 0J; u pore=enju sa 18;6J u :ema(koj i ;6J u Francuskoj. ve,ski

stan,ar, je mnogo vi&i o, osta#i! (#anica Evropske unije.

/)*)* Ve#i!% Brit%ni9% i ero

Po#o'aj e#ike 5ritanije u o,nosu na Ekonomsku i monetarnu uniju regu#isan jeProtoko#om +r.11 o poje,inim o,re,+ama; koje se o,nose na $je,injeno ?ra#jevstvoe#ike 5ritanije i 9everne Irske; koji se na#azi u aneksumastri!tskog sporazuma. e#ika5ritanija koristi mogunost koja je utvr=ena Protoko#om ,a nema o+avezu pre#aska u treu/azu Ekonomske i monetarne unije +ez ,ono&enja pose+ne o,#uke o, strane #a,e i

par#amenta. ?a,a izrazi nameru ,a pre=e u treu /azu; o+avezna je ,a o tome zvani(no

o+avesti savet; koji e u sk#a,u sa (#anom 18; stav 2. Mastri!tskog sporazuma; pristupitiproceni spremnosti ve#ike 5ritanije.

Iako je sa ,o#askom na v#ast ra,ni(ke partije i %onija 5#era; pos#e iz+ora o,r'ani! upro#ee 17. go,ine; prestao antievropeizam e#ike 5ritanije ,ug ,ve ,ecenije; veinajavnog mnjenja u . 5ritaniji je neprijate#jski raspo#o'ena prema usvajanju je,instveneva#ute. :a osnovu ispitivanja koje je izvr&io1aily Tele*ra')o+jav#jeno 7. novem+ra 17.go,ine- protiv prik#ju(enja ve#ike 5ritanije Evropskoj i Monetarnoj uniji izjasni#o se 0J5ritanaca; ,ok je samo 6J +i#o za pri!vatanje je,instvene va#ute.

k#evanje e#ike 5ritanije ,a se prik#ju(i Evropskoj monetarnoj uniji imaekonomsko i po#iti(ko porek#o. Postoje mnogi raz#ozi ok#evanja z+og koji! .5ritanija nije

jo& uvek spremna ,a pri!vati evro. :eki o, nji! su> $je,injeno ?ra#jevstvo je me=u najrazvijenijim ,r'avama E$; a#i postoji

sumnja ,a #i je ono ,eo optima#ne va#utne o+#asti sa ostatkom E$. %rgovina$? sa ostatkom $nije je re#ativno ma#a. Pore, toga; ona je po,#o'na ve#ikimasimetri(nim &okovima koji stvaraju znatan rizik ,a e ,r'ava (estozak#ju(iti ,a o,#uke o kamatnoj stopi; koje ,onosi E5; ne mogu nao,govarajui na(in ,a ,oprinesu re&avanju ,omai! ekonomski! pro+#ema.Iako je tr'i&te ra,a u e#ikoj 5ritaniji pri#i(no /#eksi+i#no; &to omoguava#ak&e pri#ago=avanje ovim asimetri(nim &okovima; pretpostav#ja se ,a ve#ika5ritanija vi&e vo#i ,a sprovo,i v#astitu monetarnu po#itiku kojom e

apsor+ovati ove &okove; umesto ,a se poziva na /#eksi+i#nost tr'i&ta ra,a; &toje i ,a#je +o#an proces

2


30/47

rugi uzrok ok#evanja ti(e se pitanja ,eviznog kursa. Funta ster#inga )Q- jenakon 10. go,ine +i#a jako apresirana u o,nosu na R. 9toga; postav#ja se

pitanje o o,govarajuem nivou na kojem +i Q tre+a#o ,a se ve'e za R 2882.go,ine +io precenjen i ,a +i; ka,a +i $? ua u Evrozonu; taj ,evizni kurs

+io optereen niskom konkurentno&u tokom nare,ni! go,ina; &to +i

uspori#o ekonomski rast e#ike 5ritanije1 5ritansko stam+eno tr'i&te veoma reaguje na promene kamatni! stopa.

e,instvena kamatna stopa Evrozone mo'e +iti &tetna za 5ritaniju.

e#ika 5ritanija )ta(nije kotska- je zna(ajan izvoznik na/te; pa je Q va#uta una/tnoj razmeni. ?ao takva ona je mnogo oset#jivija na aktue#ne i o(ekivane

promene cena na/te nego &to je to R.

ok u Evropi postoji poveano ,r'avno iz,vajanje za penzije; penzioni/on,ovi u e#ikoj 5ritaniji se u ,a#eko veem stepenu pokrivaju privatnimsre,stvima; nego u +i#o kojoj zem#ji E$. tu,a +i monetarna i +u,'etska

po#itika po je,instvenom principu mog#a +iti pro+#emati(na za e#iku5ritaniju.28

Pose+an pro+#em +ritanskom u#asku u Evrozonu pre,stav#ja usag#a&avanjeekonomski! cik#usa; z+og raz#i(iti! ekonomski! kretanja u Evropi i ve#ikoj 5ritaniji. @araz#iku o, evropske ekonomije; koja je izvesno vreme u ekonomskoj krizi; privre,a e#ike5ritanije +e#e'i sna'an razvoj pos#e,nji! go,ina. Pro+#em je u sin!ronizovanju ,varaz#i(ita cik#i(na kretanja; koji +i mogao ,ovesti ,o pojave visoke in/#acije.

e#ika 5ritanija ima ,ugu tra,iciju naciona#ne monetarne i po#iti(ke nezavisnosti.9ve to uti(e ,a se javno mnjenje protivi skorijem pristupu monetarnoj uniji. Postoje +rojni

po#iti(ki pokreti koji su antievropeisti(ki nastrojeni i imaju svoje prista#ice i u okviru

Evropske monetarne unije.e#ika 5ritanija mo'e promeniti prvo+itnu o,#uku u +i#o kom trenutku. $ tom

s#u(aju ona ima pravo pre#aska na treu /azu uko#iko ispuni potre+ne us#ove. o ta,a .5ritanija ostaje u ,rugoj /azi i o+avezna je ,a ispunjava o+aveze pre,vi=ene za ovu /azuintegracije> mora po&tovati o,re,+e o +u,'etskom ,e/icitu i javnom ,ugu; kao imu#ti#atera#nom na,zoru.

/)/ In$titu8ion%#ne er$e!tie E4B

Formiranjem Evropske monetarne unije i pre#askom na je,instvenu va#utu monetarnav#ast u EM$ je posta#a centra#izovana i nezavisna. , 1.januara 1.go,ine; Evropskacentra#na +anka je posta#a je,na o, najmo(niji! institucija E$ koja ,anas uti(e na 'ivote

preko 338 mi#iona #ju,i; koji 'ive u ,r'avama (#anicama Evrozone. %o je; +ez sumnje;najnezavisnija institucija; kako o, institucija E$; tako i o, naciona#ni! v#a,a.

1


31/47

E5 mora ,a sprovo,i monetarnu po#itiku sa zna(ajnim te!ni(kim ve&tinama ipo#iti(kom oset#jivo&u; i istovremeno ,a koor,inira /iska#ne i makroekonomske po#itikesa ,rugim institucijama E$ i naciona#nim v#a,ama. Pitanje je kako e se E5 snai uus#ovima ekonomske recesije i#i neo(ekivani! unutra&nji! (okova.

Instituciona#ni izazovi sa kojima se suo(ava Evropska centra#na +anka su izuzetnove#iki. $pore,o sa (injenicom ,a je Evropska centra#na +anka najnezavisnija centra#na

+anka na svetu; a potom s#e,e Fe,era#ne rezerve 9A; stoji pro+#em ne,ovo#jneo,govornosti i transparentnosti; kako u procesu kreiranja monetarne po#itike; tako i uinstituciona#nim strukturama. Mo,i/ikacije sa,a&nje instituciona#ne strukture suneop!o,ne. %ome ,oprinosi i nejasna po#itika ,eviznog kursa; ne,ostatak centra#izovanog

+u,'etskog i po#iti(kog autoriteta E$ i uk#ju(ivanje ,vanaest novi! (#anica i jo&potencija#ni! kan,i,ata.

*astui pro+#emi o,govornosti; transparentnosti i smanjenja ,emokrati(nosti kojiprete kre,i+i#nosti E$; u javnosti e se ispo#jiti isk#ju(ivo kao pro+#emi E5.

@a uspe&an napre,ak i opstanak E$ i EM$ neop!o,no je o+ez+e,iti e/ikasno/unkcionisanje po#iti(kog sistema. Ekonomska #iteratura ukazuje ,a je za uspe! monetarneunije neop!o,na jaka po#iti(ka unija kao ,ominantni po#iti(ki centar. $ Evropi; monetarnaunija je /ormirana po, pretpostavkom ,a e je s#e,iti po#iti(ka unija. e,ino je5un,es+anka istica#a zna(aj /ormiranja po#iti(ke unije pre Mastri!ta. Potre+na je institucija

preko koje Evrop#janji mogu izraziti za+rinutost; stra!; na,u; +es i mnoga ,ruga oseanjakoja su su&tinski /aktor stanja i perspektiva EM$.

5#isko povezano sa ovim; pre/erencije ka R u javnosti e zavisiti o, toga ,a #i eEM$ moi uspe&no ,a se iz+ori sa raz#i(itim krizama; po(ev o, eksterni! &okovauzrokovani! nesta+i#no&u F interni! &okova unutar o,re=eni! regiona i pro+#emomrastue nezapos#enosti u poje,inim ,r'avama Evrozone. Mogunost re&avanja kriza

)g#o+a#na /inansijska kriza u 288. go,ini; Cr(ka kriza-; koje e sasvim izvesno nastati u+u,unosti; zavise o, instituciona#ni! i zakonski! karakteristika EM$.

eina zvani(nika naciona#ni! centra#ni! +anaka veruje ,a je pose+no va'no ,a evroi EM$ ostvare isti uspe! na me=unaro,nim /inansijskim tr'i&tima kao &to je ima#anema(ka marka protek#i! ,ecenija. Me=utim; ,epresijacija R prema ,o#aru ne ,e#uje +a&uver#jivo za ostvarenje tog ci#ja. Mnogo vei pro+#em pre,stav#ja instituciona#na

povezanost izme=u E5 i Evrozone preko po#itike ,eviznog kursa. r'ave te'e ,a za,r'ekontro#u po#itike ,eviznog kursa i ograni(e na,naciona#no u(e&e Evropske centra#ne

+anke u toj o+#asti. 9a poveanom komp#eksno&u i integracijom u g#o+a#noj ekonomiji ;je,an g#as u po#itici ,eviznog kursa mo'e +iti o,#u(ujui. @+og toga je neop!o,no ,a

kreiranje po#itike ,eviznog kursa +u,e jasno ,e/inisano o, je,nog instituciona#nog te#a; anejasnoa ,a #i najvei uticaj ima E5; Evrozona i#i EFI: )9avet ministara zaekonomiju i /inansije- mora +iti ,e/inisana.

Pore, toga; o,#uke monetarne po#itike e uticati na ,r'ave (#anice na raz#i(ite na(ine;z+og raz#i(iti! naciona#ni! ekonomski! cik#usa i raz#i(ito strukturirani! ekonomija. %outi(e na asimetri(ne &okove; ograni(enu mo+i#nost ra,a i ograni(enja u naciopna#nim/iska#nim instrumentima; pa je e/ikasna reakcija E5 na te pro+#eme o, ve#ike va'nosti.

9vi ovi pro+#emi nag#a&avaju va'nost /ormiranja ekonomske v#a,e na nivou E$. 9ve,ok ne postoji konsenzus izme=u naciona#noi! v#a,a ka,a su u pitanju ve#ike o,#uke;

31


32/47

re&enje je jo& e/ikasniji na(in vo=enja po#itika preko zaje,ni(ke evropske institucije )i#isetu institucija-; koja +i interaktivno uk#ju(iva#a sve evropske gra=ane. va institucija )i#iset institucija- tre+a ,a re/#ektuje 'e#je Evrop#jana i ima sta+i#izacionu /unkciju; ,ok +i seimp#ementacija pre,#agani! po#itika prepu&ta#a naciona#nim v#a,ama; (ije +i ,e#ovanje +i#okoor,inirano. va nova institucija +i tre+a#o ,a popuni ne,ovo#jnu povezanost izme=u

E5; EFI:; Evrozone i Evropske komisije. Ekonomske i po#iti(ke o,#uke ovi!institucija nisu uvek +i#e integrisane unutar naciona#ni! po#itika ,r'ava (#anica Evrozone;&to je ,ove#o ,o rastue krize unutar Pakta sta+i#nosti i rasta.

I,eja o stvaranju evropske v#a,e kreirana je Hisa+onskim ugovorom 21 )*e/ormskimugovorom-; koji je potpisan 13. ,ecem+ra 2887. go,ine; u Hisa+onu. 9a s#u'+enimnazivom $govor o izmenama i ,opunama $govora o stvaranju Evropske unije)Mastri!tski ugovor- i $govora o stvaranju Evropske ekonomske zaje,nice )*imskiugovor-. Ma,a je prvo+itno +i#o pre,vi=eno ,a e se proces rati/ikacije $govora zavr&iti1. januara 288. go,ine; 12. juna 288. go,ine ugovor je o,+a(en na re/eren,umu u Irskoj.Pos#e +rojni! ustupaka Irskoj; na ponov#jenom re/eren,umu; gra=ani Irske su sa 67;13J

pri!vati#i Hisa+onski ugovor. $govor je stupio na snagu 1. ,ecem+ra 288. go,ine.Hisa+onski ugovor se raz#ikuje o, pret!o,nog pre,#oga evropskog ustava kojeg su

2880. go,ine o,+aci#e Francuska i Bo#an,ija; i to je su'eniji akt jer su izostav#jeni neki o,o+e#e'ja E$; kao &to su !imna i zastava. $govorom je osta#a mogunost ,a E$ unija

postane evropska /e,eracija; sa vi&e centra#izovanom po#itikom; ekonomskom i vojno dr?%% @#%ni8%

@a pri+#i'avanje ekonomija novi! ,r'ava (#anica nivoima koji su ,ostig#e osta#e,r'ave E$; neop!o,no je izvr&iti promene i pri#ago,iti nji!ove /inansijske sisteme. Postoje

+rojni pro+#emi i rizici sa kojima se suo(avaju centra#ne +anke; koji poti(u o, neizvesnostiizmenjenog ekonomskog okru'enja u kome ,e#uje monetarna po#itika; i kojima se moraju

pri#ago,iti>24

Primetne su naciona#ne raz#ike u transmisiji monetarne po#itike.

Postoji rizik ,a zem#je +u,u pogo=ene asimetri(nim &okovima.

:ametnu#o se pitanje ,a #i e; z+og ,ecentra#izovane priro,e sistema;naciona#ni interesi ,ominirati u primeni monetarne po#itike.

24 ;ring#e 5.& )arver N. 02,,4. E En)argement an# the +uture o' the Euro& 'entra#9ank ;u$#i)ations& 6ondon& str.37.

30


36/47

Poveanje o(ekivanja za rast ,o!o,aka; rastua ponu,a kre,ita i opa,anjepremije za rizik ,ovo,e ,o ve#ikog rasta tra'nje za kre,itima; ma,a cik#i(nakretanja poneka, uti(u na smanjenje tra'nje. 5i#o ,a se koriste za investiranjei#i za potro&nju; ovi; uvek raspo#o'ivi kre,iti stvaraju pritisak na naciona#ne

pri!o,e i ras!o,e. *azvoj /inansijskog sistema mo'e ,ovesti ,o mogueg uticaja nesavr&enosti

tr'i&ta kapita#a. Mo'e ,oi ,o ve#iki! o,stupanja premije za rizik i ,eviznogkursa uko#iko se menja spremnost za pri!vatanje evra. %ako=e; mora#ni!azar, je sta#no prisutan kao potencija#ni pro+#em.

I po#iti(ki rizici se moraju uzeti u o+zir. Fiska#na po#itika; zaje,no samonetarnom; ,e#ujui u ci#ju smanjenja in/#acije ,ovo,i ,o rasta kamatni!stopa; &to ima za pos#e,icu neoprav,ano visoke kratkoro(ne pri#ive kapita#a inerea#nu apresijaciju. Povean pri#iv sre,stava mo'e ,ovesti ,o rasta tra'nje i

poveanja in/#acije. ?ona(no; iskustva iz ,rugi! regiona tre+a ,a pos#u'e kao koristan okvir

+u,ueg ,ono&enja o,#uka.entra#ne +anke ,r'ava pristupnica; sa svojim man,atom /inansijske sta+i#nosti

moraju o+ez+e,iti ana#ize i po,atke koje ukazuju naciona#nim akterima; javnim iprivatnim; na potencija#ne i#i nasta#e rizike. inamika /inansijski! tokova i kretanje,eviznog kursa moraju +iti jasno istaknuti; kako +i proces promene re'ima ,eviznog kursa

+io o+av#jen uz punu po,r&ku ce#e nacije.

:ove ,r'ave (#anice nemaju tr'i&ta u nastajanju. eina o, nji! ima ,u'u istorijusvoji! tr'i&ta koja imaju instituciona#nu i investicionu snagu. 9voje uk#ju(ivanje uEvrozonu moraju pokrepiti ,eta#jnim praenjem i ana#iziranjem iskustava ,rugi!napre,niji! ekonomija; uk#ju(ujui i sa,a&nje ,r'ave Evrozone i nji!ovog iskustva u

rea#noj i /inansijskoj konvergenciji.r'ave pristupnice moraju o+ez+e,iti optima#nu a#okaciju sre,stava; (iji se pri#iv

o(ekuje o, preterano apresiranog rea#nog ,eviznog kursa i#i niske premije za rizik.

$ situaciji ka,a vo=enje naciona#ni! po#itika nije mogue; /iska#ne po#itike tre+a ,ao,igraju k#ju(nu u#ogu. Postav#ja se pitanje ,a #i /iska#ne po#itike koje nisu !armonizovanemogu na&ko,iti monetarnoj uniji i Evropi. Postoje teoreti(ari )5uti; riSit; Ham+retini;*oeger; e#,; ...- koji smatraju ,a je !armonizacija /iska#ni! po#itika neop!o,an pre,us#ovza opstanak EM$.

Postoji mogunost ,a ,r'ave koje sa,a smatraju ,a je nji!ova ka#ku#acija ana#ize

tro&kova i koristi povo#jna; mogu vr#o #ako stei ,ruga(ije mijenje ka,a se na=u upro&irenoj uniji. :eke ,r'ave smatraju ,a monetarni stav; koji zauzima E5; ne mo'e ,ase nosi sa trenutnom ekonomskom situacijom. %akva situacija stvara tenzije; kako usamom procesu ,ono&enja o,#uka o, strane Evrosistema; tako i izvan sistema ka,a neke,r'ave smatraju ,a E5 ne ispunjava u ,ovo#jnoj meri nji!ove ekonomske interese.

E5 mo'e ,a tu u(ini veoma ma#o. $ EM$ mo o,re=ivanja kamatni! stopa prenosise na E5; koja mo'e ,a o,re,i samo je,nu kamatnu stopu. Fino regu#isanje kamatnestope; koja +i +i#a o,govor na sve naciona#ne ekonomske us#ove; potpuno je nemogue.

36


37/47

e,ini na(in ,a se ovi pro+#emi re&e je ,a se o+ez+e,i ,a poje,ina(ne ,r'ave (#aniceimaju instrumente kojima +i re&ava#e pojavu asimetrije. $ tom kontekstu; /#eksi+i#nost je

je,ini instrument koji omoguava ,r'avama u Evrozoni ,a se pri#ago,e asimetri(nim&okovima.20

/) Pri$tu%n9e Sr(i9e EMU

/)). Uti8%9 er% n% Sr(i9u

Formiranjem Evropske monetarne unije i uvo=enjem je,instvene va#ute; poja(ana jemakroekonomska sta+i#nost u Evrozoni; koja je posta#a ,rugi po ve#i(ini trgovinski +#ok usvetu. Monetarna unija ima zna(ajne imp#ikacije na unutra&nju integraciju /inansijski!tr'i&ta u Evropi i na svetske me=unaro,ne monetarne o,nose. $vo=enje evra +i tre+a#o ,au+rza /inansijsku tr'i&nu integraciju; pre svega; e#iminisanjem ,eviznog rizika i te&koa us#o+o,nom toku /inansijske aktive i us#uga. Pre,uzea i osta#e ,e/icitarne je,inice e #ak&e

na#aziti nove izvore /inansiranja.@a privre,u 9r+ije; kao i za privre,e osta#i! ,r'ava koje nisu (#anice E$; o, zna(aja

su o,nosi izme=u zema#ja (#anica i zema#ja koje nisu (#anice EM$. @+og neizvesnosti upog#e,u o,re=ivanja ,eviznog kursa izme=u Evrozone i va#uta zema#ja (#anica E$ koje suosta#e izvan EM$; uve,en je E*M II. evizni kursevi va#uta ovi! (#anica E$ +ieo,re=ivani u o,nosu na evro. %o prakti(no zna(i ,a e i ovim ,r'avama (#anicama evro +itig#avna va#uta.

@em#je isto(ne Evrope nastoje ,a svoje va#ute vezuju za evro; kako +i &to preo+ez+e,i#e u(#anjenje u E$. :a&a privre,a je; sa u(#anjenjem 5ugarske i *umunije u E$;okru'ena Evrozonom.

9r+ija je u(ini#a ,osta na !armonizovanju svoje zakono,avne regu#ative sazakono,avstvom Evropske unije. %ime e +iti o#ak&ana pravna komunikacija na&i!

pre,uzea i +anaka sa pre,uzeima i +ankama iz E$; &to e omoguiti neposre,nije,ejstvo evra na kretanja u na&oj privre,i.

(ekuje se niz povo#jni! ,ejstava na na&u privre,u. Pr#o; je,instvena va#uta e,ovesti ,o sni'avanja transakcioni! tro&kova i vee transparentnosti u cenama. Privre,nicimogu ,a upore=ivanjem cena o,re,e najpovo#jnije ,o+av#ja(e i /aktore proizvo,nje i takoostvare veu ,o+it. 1ru*o; sta+i#nom va#utom e se umanjiti teret otp#ate srpskog ,uga(#anicama E$; koji je ugovoren uz varija+i#ne kamatne stope. 9r+ija e svim (#anicamaEM$ otp#aivati ,ug u je,noj va#uti; evru. :ee +iti tro&kova pretvaranja je,ne va#ute u,rugu. Tre0e; pri!vatanje je,instvene va#ute po,razumeva za&titu o, iznena,ni! promena,evizni! kurseva; a time i o, umanjenja i#i gu+itka o(ekivanog pro/ita. 2et#rto; +ieo#ak&ana a#okacija /aktora proizvo,nje.

9a uvo=enjem evra e porasti konkurencija na tr'i&tu E$; a samim tim i interesv#asnika kapita#a ,a; z+og vi&e pro/itne stope; vi&e investiraju u inostranstvu i u 9r+iji; kao

2


38/47

potencija#noj ,estinaciji. @+og ja(anja konkurencije u E$ ,oi e ,o sni'avanja cena+ankarski! us#uga i kamatni! stopa; &to e se preneti i na na&u zem#ju. 9manjenje in/#acijerezu#tirae u ni'im kamatnim stopama. %o zna(i ,a e na&e +anke morati ,a pre#aze na

je,noci/rene kamatne stope na go,i&njem nivou. 9manjenjem kamatni! stopa ,oi e ,orasta tra'nje za /inansijskim sre,stvima; a samim tim i proizvo,nje i zapos#enosti. ?ako je

+ankarstvo je,na o, +itni! karika za privre,ne aktivnosti; jasno je ,a e uspe&nostpri#ago=avanja na&e privre,e na procese integracije u Evropi zavisiti u najveoj meri o,uspe&nosti pri#ago=avanja +ankarskog sektora.

$vo=enje evra e o+ez+e,iti novi #egitimitet i mo je,instvenoj va#uti; ,ove&e ,ovee sta+i#nosti po,ru(ja; omoguiti vo=enje kva#itetnije ekonomske po#itike i o!ra+ritiinvestitore. 9ve to e ,ovesti ,o intenzivnijeg ekonomskog rasta; poveanja tr'i&ta;smanjenja tro&kova proizvo,nje i /inansijski! transakcija; kao i poveanja u#oge /iska#ne

po#itike; o+zirom ,a je ,eva#vacija kao instrument regu#acije isk#ju(ena.

Poveanje renta+i#nosti pre,uzea pre,stav#ja je,nu o, pre,nosti uvo=enja evra.$vo=enjem evra ,oo +i ,o e#iminisanja tro&kova konverzije va#uta; smanjenja +roja

operacija za pokretanje rizika razmene; smanjenja tro&kova investiranja i a,ministrativni!tro&kova.26

Pore, pre,nosti; potencija#na nesta+i#nost evra +i mog#a ,ovesti i ,o nesta+i#nosti uma#im privre,ama koje su visoko zavisne o, tr'i&ta E$; kao &to je i na&a. Proizvo,i u E$

+i mog#i +iti je/tiniji; pa uko#iko je vei koe/icijent koncentracije izvoza na tr'i&te; srpskaprivre,a +i trpe#a gu+itke.

%ako=e; pre#azak na evro izazvao +i ve#ike tro&kove. oo +i ,o gu+itkaa,ministrativni! pos#ova. Menja(nice i +anke +i ima#e izvesne gu+itke.

?ao negativnu stranu uvo=enja evra kriti(ari isti(u ,a EM$ nee uspe&no

/unkcionisati z+og nemogunosti re/orme rigi,nog tr'i&ta ra,a; cik#i(ne i strukturnenezapos#enosti. Poreski ,ispariteti tako=e e postati transparentni; &to e uticati na raspore,,irektni! investicija unutar Evrozone i pri,ru'eni! zema#ja.

Evro je zamenio nema(ku marku kao para#e#nu va#utu i najvi&e e uticati na kurs,inara. Istina je i to ,a za sa,a evro nije jaka va#uta u o,nosu na ameri(ki ,o#ar; a#i postojes!vatanja ,a e evro postati ja(a va#uta o, ameri(kog ,o#ara. :a #isti MMF; o, 108 ,r'ava(iji su ,evizni kursevi vezani za neku re/erentnu va#utu i#i korpu va#uta; 48 ,r'ava ima,evizni kurs vezan za evro.27

Po#azei o, (injenice ,a su sve zem#je koje su pristupi#e EM$ mora#e pret!o,no ,aispune o,re=ene us#ove konvergencije; ne,vosmis#eno upuuje na zak#ju(ak ,a e i na&a

zem#ja pre pristupanja Evropskoj Monetarnoj uniji morati ,a pro=e kroz procesusag#a&avanja k#ju(ni! ekonomski! parametara. @+og toga; ,va va'na aspekta ana#ize (inekomparativna ana#iza stanja u kome se na#azi na&a privre,a u o,nosu na Evrozonu. rugo;neop!o,no je utvr,iti u kojoj meri je monetarna po#itika :59 sag#asna i#i o,stupa o,monetarne po#itike E5; o+zirom ,a je na& kona(ni ci#j pristupanje E$. Interes 9r+ije jekonvergencija sa E$; i ,osta toga na tom p#anu; 9r+ija je ve i ura,i#a i uspe&no usmeri#asvoj put ka evropskim integracijama.

27 8anjevi% M. 01. Evropska monetarna unija& me!unarodna po#itika i dr.&9eograd&str.1,3.2- E'9 02,,. ,evie o' the internationa) ro)e o' the euro& Evropska )entra#na $anka&Irank*urt& str.4.

3


39/47

/))* Do$ti0nuti nio !riteri9u


40/47

na je ostvarena merama centra#ne +anke koje su ima#e za rezu#tat>

zatvaranje neso#ventni! i pirami,a#ni! +anaka koje su (ini#e 66J +ankarskogsektora;

privatizaciju +anaka u ,r'avnom v#asni&tvu;

stvaranje us#ova za priv#a(enje inostrani! +anaka; ja(anje /inansijski! tr'i&ta.

Prvi zna(ajan rezu#tat mera centra#ne +anke je pozitivna promena v#asni(ke strukture+anaka. :a kraju 288.go,ine; +ankarski sektor u 9r+iji imao je ukupno 34 +anke. :ajvei+roj +anaka1 koje pos#uju na prostoru 9r+ije su +anke u veinskom v#asni&tvu strani!akcionara ukupno 28.2$ veinskom v#asni&tvu ,omai! /izi(ki! i pravni! #ica je 6; asamo +anaka je u veinskom v#asni&tvu *epu+#ike 9r+ije. Promena v#asni(ke struktureo,nosi#a se i na promenu nji!ovog u(e&a u +i#ansnoj sumi +ankarskog sektora. $(e&e

+ana ka u veinskom v#asni&tvu strani! #ica iznosi 7;4J; +anke u privatnom v#asni&tvu,omai! #ica u(estvuju sa 6;6J i ,r'avne +anke u(estvuju sa 10;8J.

$ki,anje neso#ventni! +anaka i ukrupnjavanje +ankarskog sektora rezu#tira#o je uzna(ajnom poveanju u(e&a +anaka sa +i#ansnim sumama (ime su stvoreni pre,us#ovi zasni'avanje kamata.

i&ego,i&nja restriktivna monetarna po#itika rezu#tira#a je zna(ajnim opa,anjemin/#acije i sta+i#izacijom /inansijskog sektora. %o je ima#o ,irektnog o,raza na vraanje

poverenja u +ankarski sektor; &to se pos#e,nji! go,ina o,razi#o na rast nivoa ,epozita u+ankama. *ast ukupnog ,epozitnog potencija#a u prvom kvarta#u 2887. go,ine; iznosio je08;6 m#r,. ,in. i#i 7;6J; o, toga ,evizni ,epoziti su uveani za ;1J; a ,inarski 4;7J.Posmatrano po sektorima najvi&e su poras#i ,epoziti stanovni&tva za 11;J.

*ast ,epozita; ukrup#javanje +anaka i zao&travanje konkurencije; utica#i su nasmanjenje kamatni! stopa; a#i su one jo& uvek ,osta izna, kamata u zem#jama EM$ izema#ja u okru'enju. %ako na primer; u prvoj po#ovini 2887.go,ine kamate na nenamenskekre,ite kree se o, 11;3J pa ,o 38J na go,i&njem nivou; ,ok u zem#jama u okru'enju;kao &to su Brvarska; 5ugarska i *umunija one iznose u proseku 6;46J. :ave,eni po,atak

pokazuje ,a su kamatne stope u 9r+iji jo& uvek najvi&e u Evropi. $ 288. i 288. go,ini;kretanje kamatni! stopa +i#o je us#ov#jeno g#o+a#nom /inansijskom krizom; a jo& uvekvisoke kamatne stope u 9r+iji i pore, rasta ,epozita u +ankama mogu se o+jasniti>

visokim nivoom ,omae tra'nje;

re#ativno visokim /iksnim tro&kovima +anaka;

(estim o,sustvom a,ekvatne procene kre,itne spoiso+nosti korisnikazajmova. 5anke svesno (ine gre&ku; kao o,govor na prisustvo sve veekonkurencije na tr'i&tu +ankarski! us#uga. a ,ruge strane; u ci#ju osiguranjao, mogui! rizika vraanja kre,ita; +anke poveavaju kamatne stope

+anke su jo& uvek osnovni izvor eksterni! /inansijski! sre,stava; z+og togasu prisutna i nastojanja ,a se tr'i&te kapita#a +r'e razvije. a#ji razvoj tr'i&takapita#a u mnogome zavisi o, ,r'ave; koja +i tre+a#o ,a pomogneemitovanjem i pro,ajom akcija i#i o+veznica javni! pre,uzea; a#i imunicipa#ni! o+veznica op&tina i gra,ova.

2 Iurtu#a .& Japi% . 02,1,. ,e'orma .nansijskog sektora u evropskim #r/avama kao

neopho#an pre#us)ov pristupanju E i EM& 5a=unovodstvo& ra=unovodstvo d.o.o&9eograd& str.14-.

48


41/47

%o +i ,oprine#o pro,u+#jivanju ,omaeg tr'i&ta kapita#a i utica#o napriv#a(enje veeg +roja inostrani! investitora.

:a visini /iksni! tro&kova u zna(ajnoj meri uti(e ve#iki +roj izve&taja koje su +anke,u'ne ,a ,ostav#jaju :59. Pos#e &est go,ina tranzicije i ,ostignutog nivoa razvoja

+ankarskog sektora; namee se potre+a revizi ce#okupne regu#ative :59. Pre svega; osease potre+a ,a se +roj izve&taja koje su +anke u o+avezi ,a ,ostav#jaju :59 smanju i tokako po +roju; tako i po u(esta#osti. *egu#ativu i superviziju :59 tre+a ograni(itiisk#ju(ivo na praenje #ikvi,nosti i so#ventnosti +anaka. %ime +i se stvori#i us#ovi za

poveanje stepena samosta#nosti +anaka u oceni stepena pos#ovni! rizika; &to je u sk#a,u sa5aze# 2 stan,ar,ima. 9manjenje tro&kova izve&tavanja uticae na korekciju aktivni!kamatni! stopa na ,o#e i poveanje stopa na ,epozite.

Iako +anke jo& uvek imaju ,ominantnu u#ogu u prikup#janju vi&kova neto /inansijskeakumu#acije; za,nji! go,ina prisutna je pozitivna ten,encija pojave veeg +roja ,rugi!/inansijski! posre,nika; osiguravajui! i #izing kompanija; privatni! penzioni! /on,ova iinvesticioni! /on,ova. %o e ,ovesti ,o zao&travanja konkurencije na tr'i&tu /inansijski!

sre,stava i neminovno uticati na ,a#je sni'avanje aktivni! kamatni! stopa na +ankarskekre,ite.

%rei kriterijum konvergencije o,nosi se na za!tev ,a zem#ja; +u,ua (#anica EM$;ne sne vr&iti de#al#aiju kursa naionalne #alutenajmanje ,ve go,ine pre u#aska u M$.

:aro,na +anka 9r+ije pre,uzima mere koje e imati za rezu#tat /ormiranje kursa ,inaraisk#ju(ivo na tr'i&tnim principima. :jen osnovni ci#j u s/eri ,evizne po#itike svo,i se nastvaranje us#ova ,a se kurs /ormira na osnovu ponu,e i tra'nje ,eviza izme=u +anaka name=u+ankarskom ,eviznom tr'i&tu )M%- i#i van M%. @+og toga je svoje prisustvo na,eviznom tr'i&tu sve#a na minimum. $(e&e :59 na M% po(ev o, 2883. go,inezna(ajno se smanjiva#o i to o, 6J u 2883. go,ini na 14J u 2886. go,ini. Prvog juna

2887.go,ine organizovan je pos#e,nji sastanak Me=unaro,nog ,eviznog tr'i&ta; i o, ta,ase kurs /ormira na osnovu neposre,nog trgovanja izme=u +anaka. %akvim na(inomvo=enja monetarne po#itike :59 je prea na re'im targetiranja in/#acije. Pre#azak na novsistem retki! intervencija na M%; centra#na +anka sprovo,i isk#ju(ivo ka,a je potre+nospre&iti vee ,nevne osci#acije kursa; u s#u(ajevima eventua#ne ugro'enosti /inansijske icenovne sta+i#nosti i#i potre+e o+ez+e=enja sigurnog nivoa ,evizni! rezervi.

9a istim ci#jem su i nastajanja centra#ne +anke ,a menja(ke pos#ove u potpunostiprenese na +anke; time &to postepeno smanjuje provizije koje isp#auje menja(ima.

$ je,nom ,e#u stru(ne javnosti; neko#iko go,ina unaza,; prisutno je mijenje ,a jekurs ,inara nerea#no visok u o,nosu na evro. %akav nivo rezu#tat je vee ponu,e evra us#e,

pri#iva inostrani! sre,stava po osnovu privatizacije; kao i vi&im kamatnim stopama u 9r+ijiu o,nosu na okru'enje; sve ,o iz+ijanja g#o+a#ne /inansijske krize. entra#na +anka; uovakvoj situaciji ne 'e#i svojim kupovinama ,eviza ,a uti(e na visinu kursa jer +i time

povea#a nivo ko#i(ine novca u opticaju; &to +i se o,razi#o na porast tra'nje i in/#acije.*ezu#tat ovakve po#itike je zna(ajno pro,u+#jivanje ,eviznog tr'i&ta izme=u pos#ovni!

+anaka; pose+no u za,njem kvarta#u 2886. go,ine i prvoj po#ovini 2887. go,ine. e#ikipromet izme=u +anaka ukazuje ,a je kurs rea#an; s o+zirom ,a se s#o+o,no /ormira naosnovu ponu,e i tra'nje ,eviza.

Izmenjena u#oga ,eviznog kursa; koji o, instrumenta postaje in,ikator monetarnepo#itike; tako=e je sprove,ena sa ci#jem !armonizacije sa po#itikom E5. 9manjenoprisustvo centra#ne +anke na ,eviznom tr'i&tu ima za ci#j ja(anje i poveanje e/ikasnostiosnovnog instrumenta monetarne po#itike " re/erentne kamatne stope.

41


42/47

$ko#iko se posmatra kretanje visine kursa ,inara prema evru mo'e se zapaziti ,a jepo(ev o, 2880. go,ine pa ,o vrve po#ovine 2887. go,ine ,oo ,o njegove re#ativnesta+i#izacije. :a osci#acije ,eviznog kursa uti(u nepovo#jna p#atno+i#ansna kretanja;

po#iti(ka nesta+i#nost i psi!o#o&ki /aktori. :egativni psi!o#o&ki uticaji; rezu#tat sunas#e=eni! negativni! tren,ova iz proosti; a mani/estuju se u pov#a(enju ,evizne &te,nje i

poveanju tra'nje za ,evizama u us#ovima poveani! rizika i kriza. ?ao rezu#tat toga;krajem 288. go,ine; u vreme g#o+a#ne /inansijske krize; negativni uticaji na kretanje,eviznog kursa su ima#i ,omino e/ekat; &to je ,ove#o ,o s#a+#jenja ,inara za vi&e o, 38J.Ako se izuzmu e/ekti g#o+a#ne /inansijske krize; mo'e se zak#ju(iti ,a ,evizni kurs u 9r+ijinije zna(ajnije osci#irao sve ,o 2818. go,ine; a s o+zirom ,a 9r+ija nije izvr&i#a ,eva#vaciju,inara; ispunjen je i kritzerijum ,eviznog kursa iz Mastri!ta.

, po(etka procesa tranzicije 2888. go,ine kontinuirano je smanjivan .ud+etskide'iit; sni'avanjem o+ima javne potro&nje. ?onso#i,ovani ,e/icit u 288. go,ini premameto,o#ogiji MMF


43/47

/))/ Per$e!tie ri!#9u@en9% N%rodne (%n!e Sr(i9e Ero$!o9 operacije na otvorenom tr'i&tu; kre,itne i ,epozitne o#ak&ice io+avezna rezerva. $potre+i tr'i&ni! instrumenata monetarnog regu#isanja; ,oprineo jerazvoj /inansijskog tr'i&ta u 9r+iji i ,ono&enje +rojni! zakona; koji su uve#i svojevrsni re,u ovoj o+#asti.

i#jevi monetarne po#itike :59 su; tako=e; istovetni sa ci#jevima monetarne po#itikeE5. %a(nije; primarni ci#j i :59 i E5 jeste isk#ju(ivo o,r'avanje i o+ez+e=enjesta+i#nosti cena; a to se o,nosi na sta+i#nost potro&a(ki! cena u sre,njem roku; za raz#iku

o, pret!o,no ,e/inisanog ci#ja :59; koji je po,razumevao sta+i#nost cena na ma#o ukratkom roku. 9trategija i transmisioni me!anizam monetarne po#itike :59 se u o,re=enojmeri raz#ikuju o, svoji! pan,ana u E5; a#i je primetno sta#no usavr&avanje i usk#a=ivanjesa stan,ar,ima E5. ?ana# ,eviznog kursa; koji je +io ,ominantan u :59; ustupa mestokana#u kamatni! stopa; koji se koristi u E5; na &ta ukazuje sve zna(ajnija u#ogare/erentne kamatne stope; koja je ,o+i#a u#ogu osnovnog instrumenta monetarnogregu#isanja.

%e'nji :59 ,a postane ,eo evropski! monetarni! integracija ,oprine#a je E5; kojaje :aro,noj +anci 9r+ije ponu,i#a te!ni(ku sara,nju neop!o,nu za razvoj na&e centra#ne+anke i !armonizaciju njeni! aktivnosti sa stan,ar,ima E$ i E5. %a sara,nja e

istovremeno naro,noj +anci omoguiti pristup resursima te!ni(ke pomoi E5. :a tajna(in; kroz te&nju sara,nju sa E5; naro,na +anka otvara proces usk#a=ivanja saevropskim ekonomskim; /inansijskim i pravnim sistemom na putu pri+#i'avanja E$;kojima e morati ,a krenu i ,ruge institucije u 9r+iji. Evropska centra#na +anka; u sara,njisa 17 partnerski! centra#ni! +anaka2zema#ja (#anica Evropske unije; 1. septem+ra 288.go,ine po(e#a je sprovo=enje ,evetomese(nog programa ana#ize potre+a :aro,ne +anke9r+ije. i#j ovog programa je izra,a izve&taja za :59; u kome e +iti utvr=ene o+#asti koje

+i se; primenom novi! propisa i#i po#itike; usvajanjem o,govarajue prakse i#isprovo=enjem o+uke zapos#eni!; mog#e ,o,atno unapre,iti tokom s#e,ei! neko#ikogo,ina.

%aj izve&taj e pre,stav#jati i ,oprinos izra,i +u,ue strategije :59 u o,nosu na Evropski

sistem centra#ni! +anaka. Ana#iza e o+u!vatiti &est raz#i(iti! o+#asti>38

1. kontro#a +anaka;2. usk#a=ivanje propisa iz ,e#okruga :59 sa zakono,avstvom Evropske unije

)acNuis communautaire-;3. #i+era#izacija kretanja kapita#a;

2 Narodna $anka 9e#gije& 9ugarska narodna $anka& Ke+ka narodna $anka& Narodna$anka


44/47

4. sprovo=enje monetarne po#itike i re'ima ,eviznog kursa;0. monetarnu /inansijsku i p#atno+i#ansnu statistiku;6. za&titu korisnika /inansijski! us#uga.

@avr&ni izve&taj povog projekta 8Needs ;nalysis Geport9usvojen je 26. maja 288.

go,ine; i sa,r'i preporuke usmerene ka unapre=enju pos#ovanja :59 u sk#a,u same=unaro,nom praksom i stan,ar,ima Evropske unije; ukazujui na vremenski okvir;potre+ne resurse kao i poje,ina(ne o+#asti u kojima je neop!o,no poja(ati kapacitete kako+i se o+ez+e,i#a e/ikasna primena preporuka. $ izve&taju je :aro,na +anka 9r+ijeocenjena kao sta+i#na; pro/esiona#na i strate&ki orijentisana institucija. Eksperti Evropskogsistema centra#ni! +anaka su tako=e nag#asi#i izuzetnu transparentnost u ra,u :aro,ne

+anke 9r+ije; kao i njenu otvorenost za savete i preporuke u vezi sa pri+#i'avanjemstan,ar,ima Evropske unije. Projekat ana#ize potre+a :59 pre,stav#ja (vrstu osnovu nesamo za nastavak ,a#je sara,nje izme=u naro,ne +anke 9r+ije i centra#ni! +anaka zema#ja(#anica Evropske unije; u ci#ju imp#ementacije ,e/inisani! prep&oruka iz zavr&nogizve&taja; ve i zna(ajan korak u pravcu ja(anja ekonomski! i /inansijski! veza izme=u

Evropske unije i *epu+#ike 9r+ije; imajui pose+no u vi,u trenutna kretanja na svetskomtr'i&tu i e/ekte na region i na&u zem#ju.31

Pore, spremnosti :59 za pristupanjem EM$; 9r+ija mora ,a prvo postane (#anicaE$ i ,a ispuni sve kva#itativne kriterijume iz ?mopen!agena ),a o+ez+e,i set po#iti(ki!kriterijuma u pog#e,u o+ez+e=ivanja sta+i#ni! institucija koje garantuju ,emokratiju;v#a,avinu prava; za&titu #ju,ski! prava i prava manjina; ,e/inisani! (#anom 6. $govora oE$; z,ravu tr'i&nu ekonomiju sposo+nu ,a iz,r'i pritiske konkurencije iz E$; i ,a usvoji u

potpunosti pravne tekovine E$-. :akon u#aska u E$ s#e,i /aza pristupanja EM$. a +ipristupi#a EM$; ,r'ava mora ,a o+ez+e,i zaje,ni(ku po#itiku ,eviznog kursa i pristupiMe!anizmu utvr=eni! ,evizni! kurseva E*

Monetarni Sistem EU

Documents

Transcript of Monetarni Sistem EU