NIN - Titove mandarine za neposlušne profesore.pdf

7/30/2019 NIN - Titove mandarine za neposlune profesore.pdf

1/7

Titove mandarine za neposlune profesore http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2000-07/27/13

1/21/2006

Titove mandarine za neposlune profesore

Zato su praksisovci smetali Titu; Polemika Bloha iMarkuzea, Koruli ; Kako je Gradski komitet unitioasopis "Filozofiju"; Zato se dogodila '68; Ko je znao za400 puaka na tavanu Filozofskog fakultetat; U etri okasa Rankoviem i ilasom; Zato Tito nije dobioNobelovu nagradu za mir; Kako je Jovanka pokuala daspasi nepodobne profesore

Titove mandarine za neposlune profesore

Zato su praksisovci smetali Titu; Polemika Bloha i Markuzea,Koruli ; Kako je Gradski komitet unitio asopis "Filozofiju"; Zato sedogodila '68; Ko je znao za 400 puaka na tavanu Filozofskog fakultetat;U etri oka sa Rankoviem i ilasom; Zato Tito nije dobio Nobelovu nagradu za mir; Kako jeJovanka pokuala da spasi nepodobne profesore

PRAKSISOVCI: Poetkom ezdesetih bilo je ivih rasprava u Filozofskom drutvuJugoslavije, u Srbiji i Hrvatskoj, delimino i LJubljani. Na jednom takvom skupu bila je kritikovanai preispitivana tzv. Teorija odraza, jedna od bitnih taaka dijalektikog materijalizma. Tada su poelaprva ozbiljnija preispitivanja Marksove filozofije i pokuaji da se iz te filozofije izvuku kritiki ihumanistiki elementi, a da se ukloni ono to je kasnije uneto kao nadgradnja dravnih ideologija

uproavanjem marksizma, poznatog pod zajednikim nazivom dijalektiki materijalizam. Budui daje postojao dravni konflikt, kasnije zadran u distanci prema SSSR-u, i da je dijalektikimaterijalizam bio doktrina koju je Staljin formulisao, bilo je to prihvaeno bez veih otpora. Izazvalismo pozornost nekih starijih dogmatizovanih marksista koji su pokuali da se tome suprotstave, aonda je nastala podela na ortodoksne marksiste i pristalice tzv. ranog Marksa, koji je u zvaninimsocijalistikim ideologijama bio suzbijan.

Usledili su nekakvi jubileji povodom Marksovog roenja i stvaralatva, odravani su skupovi"Marks i savremenost", i razvila se plodna kritika drutva sa stanovita humanistikog, kritikogmarksizma. Meu ljudima koji su za to vrlo zasluni pomenuo bih na prvom mestu Gaju Petrovia iRudija Supeka. Rudi je doktorirao psihologiju i bio odlian sociolog, dok je Gajo bio vrstan logiar,ovek koji se bavio filozofijom u neto striktnijem smislu. Imali su mnogo talenta i umenosti da

priu kritikom preispitivanju Marksa. U toj zagrebakoj grupi bili su jo Danko Grli, MilanKangrga, Branko Bonjak, Ivan Kuvai, polako se ukljuivao i Predrag Vranicki. Mada su gapolitike strukture prihvatile kao pisca "Istorije marksizma", bio je solidaran sa ovom grupom koja jeradikalnije nastupala. Bio je jo jedan talentovan filozof, Vanja Sutli, koji, rekao bih, zbog svojihnekih linih osobina nije ostao do kraja u toj grupi. U Beogradu su bili: LJubo Tadi, MihailoMarkovi, Veljko Kora, zatim grupa mlaih filozofa: Miladin ivoti, Sveta Stojanovi, ZagaGolubovi, tu sam bio i ja, onda su doli jo mlai: Trivo Ini i Neboja Popov, zatim sociolozi:Vojin Mili i Mihajlo uri. Tako se stvorila jedna intelektualna zajednica, kojoj su, nekad blie,nekad dalje, iz Slovenije prilazili: Pirjavec, Veljko Rus, Taras Kermauner.


2/7


1/21/2006

TITO I MARKS: Kad postoji zvanina ideologija nemogue je razvijati i afirmisati neke druge

struje, koje bi bile kritine prema njoj, u ovom sluaju marksizmu. Oni koji danas raspravljaju o"Praxisu" izbegavaju normalno hermeneutiko itanje: ta je u tom trenutku bilo mogue kritiki reio drutvu, ljudskim pravima, korpusu ideja o slobodi i emancipaciji i na koji nain. Naravno, vlastisu brzo prepoznale subverzivnost naih ideja kad smo preli na konkretnu analizu njihove vladavine.

Tito je govorio: "Boga ti, ta je to nekakva kritika svega postojeeg?"Kad mu kaete da je to osnovni Marksov stav i da se on poziva da je marksista, onda on kae:

"Pusti ti to, nema kritike mene!" Dolo je do sudara sa zvaninim ideolozima, recimo, usledila jepolemika izmeu Gaje Petrovia i Veljka Vlahovia na jednom simpozijumu u Novom Sadu, pajavne polemike izmeu Kangrge i Milentija Popovia, pa druge debate koje su se zavrilepreispitivanjem kulta linosti. Jugoslovenski politiki sistem bio je neverovatan hibrid. Mogao je dastvori utiske da je on, ipak, drugaiji, ali kad bi se zaeprkalo po njemu i dovela vlast u pitanje,videlo bi se da je to ista pria, kao i u svim drugim socijalistikim zemljama - autokratija, kultlinosti, vladavina jednog oveka. To je bilo umotano u nekakvu partiju koja, navodno, ima Narodnifront ili Socijalistiki savez, gde su ukljueni svi graani a SK je predvodnik. Naravno, teoretiarimaje samoupravljanje moralo biti smeno; ako ga imate, onda ne moete imati jednopartijski sistem i

jednogoveka koji dri svu vlast. Dakle, to je bio jedan hibrid za eksport.Postalo je ozbiljno, trebalo je ukinuti asopise "Praxis" i "Filozofiju" i Korulansku kolu. To se

vie nije moglo tolerisati s njihove strane. Opet, laskalo im je da se u Jugoslaviji okuplja svetskafilozofska elita; na Koruli smo drali letnju kolu, gde su dolazili mnogi slavni filozofi: Bloh,Markuze, Lefevr, Fink, From, Kolakovski, Moravski, Kosik, Helerova... Dolazili su, ak, i neki ruskifilozofi, to je izazivalo zaziranje u itavoj Istonoj Evropi: ta je to? Kakva je to idejna priprema?Bili su svesni da su Francusku revoluciju pripremili francuski filozofi 'prosvetitelji' - da se tu njimane sprema neto loe?

OTMICA FILOZOFIJE: Kulminacija u Letnjoj koli bila je '68,

kada su doli Bloh, Markuze, Goldman i Lefevr. Bilo je tu dostazanimljivih dogaaja. Prvo, Bloh je imao vie od 80 godina, doao je sasvojom enom Karolom, imao sam prijatnu dunost da se staram o njima.Polemika je nastala kada je Markuze kritikovao pojam humanizma kaootrcani graanski pojam. Onda je stari Bloh ustao, i onako sa mesta odraomu lekciju. Bilo je to velianstveno, svi su bili impresionirani. Markuze jerekao da e preispitati svoj stav. Na Koruli se, inae, pilo dobro vino,neke nae kolege iz Zagreba imale su dosta kondicije.

Dogaaji '68. bili su zgodan povod za rasputanje Korulanske kole igaenje "Praxis-a" i "Filozofije". Ojaale su struje u partiji koje su bileprotiv liberalizacije drutva. Ideje koje smo mi plasirali u javnosti dobrim

delom bile su osnova onog to je bio program studentske pobune, postalismo previe opasni po reim. Kad teorija ovlada masama, ona postaje materijalna sila, kako bi rekaoMarks.

Korulanska kola je odigrala veliku ulogu; radovi su tampani u asopisu "Praxis", koji je imaomeunarodnu reputaciju zbog tekstova velikih filozofa. Konano '72, "Praxis" je uguen tako to su"svesni" radnici tamparije u Sisku, gde je bio tampan, "odbili da ga tampaju". Tako je nestao"Praxis", odmah se to dogodilo i Korulanskoj letnjoj koli - lokalne vlasti su saoptile da imometamo turizam. Sudbina drugog asopisa, nama ovde blieg, "Filozofije", jo je simbolinija. Umeuvremenu je pokrenut postupak za udaljavanje nas osmoro profesora sa Filozofskog fakulteta i


3/7


1/21/2006

odluili smo da objavimo referate koje je o nama napisalo 40 naunika, po pet za svakog od nas.Brozova Sluba je to nanjuila i traila da se to nipoto ne objavi jer bi bilo kompromitacija zareim. Na prijatelj Jago ureti, direktor "Filipa Vinjia", bio je u komplotu sa nama, dogovorilismo se da se tampanje obavi u tajnosti. Jedva da su znali i radnici ta to tampaju. Poslednjeg jutratrebalo je samo nalepiti korice.

Meutim, uvee je dojavljeno Sai Gligorijeviu, predsedniku Gradskog komiteta, ta se sprema

u tampariji, i on stupa u akciju. Probude Jagoa, dovedu ga u komitet, sasluavanje bez rezultata.Bez reenja tuioca i suda razbiju brave na magacinu, zgradi, obiju kancelarije, stolove, traekljueve, ne mogu da ih nau. Hvata ih panika, zora svie, poinju radnici da dolaze i prijavljujumiliciji da se neki tipovi muvaju po magacinu. Konano, prepoznaju "Filozofiju" bez korica,potrpaju bre u kombi koji su obili i pokupili ga sa ulice, svih tri hiljade primeraka doteraju uGradski komitet i bace u podrum za ugalj. Tako je zavrila "Filozofija" u Srba.

Onda smo, u dogovoru sa uretiem, tuili njega traei asopis. Nastane panika, jer su muzapretili da nita ne sme da govori. Ali, on sad ima tetu, gonimo ga sudski! Dobije velikoobeteenje od GK, vee nego to je imao trokove, i uvek bi se alio da je zaradio grdne pare nanama.

BUDIA I '68:Ima nekoliko doga

aja koji su uslovili studentske nemire '68. Vrlo je zanimljivoda nauke koje pretenduju na egzaktnost, ponekad se uasno obrukaju. Godine 1967. odran je

Svetski kongres sociologa u Italiji, u Strezi. Sociolozi su konstatovali da je omladina potpunoapolitina i destruktivna, da uopte nema interesovanja za javni ivot. Sledee godine mladi sustvorili planetarni pokret: od Meksika do Istanbula, nije bilo univerziteta koji time nije bio zahvaen.Nastala je neophodna pobuna generacije koja trai pravo da oblikuje svoj ivot kako hoe. Drugo,odigrali su se veliki sukobi u intelektualnom svetu. Konzervativci su lako izlazili na kraj sa staromlevicom, birokratizovanim i sklerotinim komunistikim partijama, meutim, pojavila se naintelektualnom polju Nova levica, neprijateljski raspoloena prema stvarnosti socijalistikih drava.Imali su ideju spontanog pokreta zasnovanog na pravdi, na veoj jednakosti i protiv diskriminacije.Nova levica je proizilazila iz ideja nekoliko velikih filozofa i sociologa: Froma, Markuzea i Milsa,

teorijskoj snazi koja je dala podlogu kritinosti prema postojeem drutvu. Meutim, za sve pokreteveoma su zasluni vlast i policija. NJihov "viak nasilja" prava je hrana za proteste. To se '68, prvodogodilo u Nemakoj, potom u Francuskoj...

Zamolio me je orijee Vukovi, tada urednik "Studenta", da napiem uvodnik za prvomajskibroj. Tekst naslovim: "Studenti i proletarijat", u njemu se govorilo da u svetu ve postoji studentskainicijativa i da vie ne moe da se tvrdi da je samo radnika klasa subjekt nekih promena - Uuuuu!Napadnu me strano na nekoj ideolokoj komisiji. Kasnije sam to saznao od mog roaka VukainaMiunovia, lana te komisije. Smatrali su da je nedopustivo degradiranje radnike klase uvoenjemnekih drugih istorijskih subjekata. U Zagrebu drim predavanje, ustane tada omladinski funkcionerDraen Budia, kae: "To to vi govorite o dogaajima u svetu, toga kod nas nee biti. Mi smo mrtvasredina i prema tome, to se nas ne tie. Ovde e biti drugih problema, ne tih!" Odgovorim mu,

kaem: "Saekajte malo. Videete, bie toga i kod nas!" Sadanji funkcioner ivorad orevidoktorirao je na tome, navodei kao krunsko svedoanstvo da su demonstracije '68. bile planirane, dasam ja to ve u Zagrebu rekao: "Evo, malo strpljenja, sve smo mi to pripremili!"

PENDREENJE: Nikad se tako obimne demonstracije u Beogradu ne bi dogodile da nije bilopolicijske brutalnosti. Bila je nekakva priredba kod brigadista, pala je kia i nisu hteli da pustestudente da uu u barake; nastane guva, doe policija i pone da pendrei studente. Ovi na toodgovore, policija dovede pojaanje; studenti se vraaju iz grada i oni imaju pojaanje. Policijaupadne u Studentski grad, pone da mlati po sobama, studenti odgovore stolicama. Policija dotera


4/7


1/21/2006

vatrogasna kola, studenti ih otmu. Napravi se lom u kome postradaju mnoge studentske glave. Biloje i pucnjave, nekoliko studenata je ranjeno. Stignu i rukovodioci, od Pere Stambolia nadalje,priaju im bajke - yaba. Ne moe to da radi ako si ih tukao bez veze.

Te veeri dola je iz Pariza dr Nevenka Tadi, LJubina supruga, moja dobra prijateljica. Zateklase u Parizu i previjala povreene studente. Donela je intervju sa Markuzeom i ja uzmem da gaprevodim, da bih ga ujutro dao na tampanje u "Studentu". Na ulici saznam ta se te noi dogodilo u

Studentskom gradu. Krenem tamo i sretnem studentsku kolonu kod podvonjaka. Bio sam prisutankad su voeni razgovori; na jednoj prikolici bili su Peujli i Veljko Vlahovi, bio je tu i studentVlada Mijanovi, alijas Vlada Revolucija, sa megafonom u ruci. Bio je Dragi Stamenkovi, MilanMilutinovi je kao neki omladinski rukovodilac, bio na onoj strani, s milicijom. Milo Mini je bio unekoj raspravi sa studentima. Kae mi Peujli: "Govorite im!" "Boe sauvaj! ta imam ja da imgovorim?! Sad vi govorite!" Uemo u polemiku sa Dragim Stamenkoviem i tu se pojavila reenica;"Mi smo vlast stekli krvlju, bez krvi je ne damo!" Koja vlast? O emu mi to priamo?!

U jednom trenutku su se Vlahovi i Peujli samo spustili sa prikolice i preli na stranu milicije.Onda je poelo. Bacili su suzavac i pendrecima krenuli da mlate studente, ovi su popadali kaosnoplje, 140 ljudi je tu povreeno. Odmah su kidisali na Vladu Mijanovia, smatrajui ga voomnekakve organizacije. Udarali su ga po glavi, pao je. I ja sam dobio malo tih pendreka i jedan udaracizmom po ki

mi, dugo sam imao probleme s tim. Izvukli smo Vladu i studentkinju koja je tu leala.Jedna studentkinja se uhvatila za banderu, vriti, dok je dvojica sileyija u uniformi tuku pendrecima.

Tadi zgroen prizorom prie, kae: "Sram vas bilo, bijete decu!" Krene da je zakloni, i vidim kakopendreci sad pljute po njemu, kako pada. Ispostavilo se da, ko god je skinuo cipelu i njom mlatnuopolicajca, taj se spasio. Ovi drugi dobili su grdne batine i beali sve do zgrade optine. Jedini ovekkoji nije dobio batine bio je orije Vukovi - sklopio je ruke da zatiti naoare i tako proao krozpalir. Ovi ga nisu tukli mislei da je povreen. Kod zgrade optine bilo je neko gradilite, studentisu se dokopali kamenica i krenuli nazad. Sad je herojska milicija poela da bei, sve do podvonjaka,tamo su repetirali puke i postalo je gusto.

IVELA SLOBODA: Meni se neto dopala re okupacijauniverziteta, to se ve dogaalo u Poljskoj, ono, okupira zgradu. Kad samdoao na fakultet, pola sata posle dogaaja kod podvonjaka, dvorite jebilo prepuno. Izvikali su me za predsednika akcionog odbora, napravljenje odbor. Odmah je telefonski zakazana sednica vea, doli su sviprofesori Filozofskog fakulteta. Dekan je podneo ostavku, prodekantakoe. Filozofski fakultet stupio je u trajk. Sat kasnije okupio se ceoUniverzitetski savet i proglasio generalni trajk Univerziteta. Seam se daje prorektor Bunievac dao jednu stranu izjavu: "Ovako se nije tuklo nipre rata!" Ta reenica kotala ga je karijere rektora.

Pet, est hiljada studenata ispunilo je zgradu fakulteta, visili su po

stepenicama, prozorima. Studentski trg bio je ispunjen masom, peli su sena trolejbuse, nastaju spontane rekcije. Mislim da su Laza Stojanovi iLJubia Risti doneli zvunike, neko je naao stari getetner u podrumu, poeli smo da tampamoletke. Strahovao sam da neemo imati ta da jedemo; pozove me Sonja Liht, kae: "Doi da vidiovo!" Jedna uionica bila je puna peciva i jogurta, graani su samoinicijativno donosili iz okolnihpekara. Istinska buna. Dok sam govorio na balkonu, neki vatreni slobodarski govor, ujem kakonarod uzvikuje: "ivela sloboda!", "Hoemo izbore!" Proradila je graanska savest. Tako je to bilo.Onda sam napravio veliku greku: rekao sam da idu kuama oni koji su povreeni i umorni - miizdrljivi drimo zgradu! Fakultet se, takorei, ispraznio, ostalo je oko 300 studenata, narod je,


5/7


1/21/2006

takoe, otiao - Studentski trg je poplavio od uniformi. Spremao se udar. Gotovo da sam osedeo teveeri bojei se da e biti mrtvih kad pone juri milicije. U pono zvoni telefon: Milo Mini uhvatime na prost trik: "Da li se vi plaite da doete preko puta!" "Ne plaim se, nego ne mogu. Kako daproem kroz toliku miliciju?" "Dobro, doi e kapetan po vas!" Doem u njihov tab sa dvojicomstudenata, oni ve alju trojke da blokiraju fabrike, da im niko ne moe prii. Strahovali su od testare eme: studenti-radnici. Naravno, bila je to iluzija u koju smo i mi verovali. Mogli su da me

uhapse, ali nisu znali ta se dogaa u zgradi fakulteta. Ja nisam imao pojma da na tavanu ima 400puaka za predvojniku obuku, niti znam ta bismo s njima radili. Verovali su da smo se doepali

toga i stalno su govorili: "Spreimo krvoprolie!" Naravno, iskljuili su nam struju. Milo Mini jete noi leteo na Brione da uveri Tita kako sve treba da se zavri mirno. Ujutro je doao na kapiju irekao: "U redu, ostanite u zgradi, skloniemo miliciju."

INDUS U POBUNI: Ma, kakva aka pobuna! Treslo se sve, bilo je to vrlo ozbiljno.Najvanije mi je bilo da niko ne pogine. Verovao sam da e milicija krenuti u juri, da nee dozvolitijednu takvu pobunu. Bilo je vano da isteramo Tita na istinu; da se on oglasi, da nas ne smandrljajuovi lokalni funkcioneri. Onda je to kontrarevolucija, i otili smo!

Problem je nastao etvrtog dana, kada je pod pritiskom CK popustio Univerzitetski savet. Doao

je indijski predsednik, pa treba da prekinemo trajk - nije lepo da Indus vidi pobunu! I to jepokolebalo veliki broj fakulteta. Zakazao sam zbor, u prvom trenutku podrale su me akademije,Pozorina i Likovna, onda je priao i Filoloki fakultet, u toku noi okrene se pria i produi.Sedmog, osmog dana, Tito je uvideo da je avo odneo alu, poeli su da se bune i univerziteti uNovom Sadu, Niu, Kragujevcu; glumci su prekidali predstave i bacali studentske letke. ak smo iod Kriminolokog instituta dobili podrku. Kad je Tito video da je to grudva koja se pretvara ulavinu, da postaje opasno, mudro je odreagovao za razliku od nekih srpskih rukovodilaca i Kardelja,koji su hteli da nas estoko slome.

Danas o tome postoji mit da nas je Tito lukavo preao, i da se zavrilo sa Kozarakim kolom.Istina je da je ispunjeno vie naih zahteva; prvo da niko ne bude krivino gonjen zbog uea upobuni i drugo, priznao je da su studenti bili u pravu - da postoje velike socijalne nejednakosti i

nebriga o omladini. Prvi put je tada rekao: "Ako treba, ja u otii." Dodue, nikad vie to nijeponovio. Tito nije mogao da kazni pobunu i to je bio presedan. Izabrao je grupu profesora kojoj e seosvetiti, ali blam da se njemu kao "najidealnijem predsedniku" u "najidealnijem drutvu", podnosem, napravi pobuna, a da on ne moe da je kazni, bio je njegov veliki poraz. Naravno, smeno jetvrditi da smo mogli da uzmemo vlast. Bilo je vano da trajemo, da probudimo svest u ljudima i dase on izjasni. I to smo postigli. To to danas '68. proglaavaju levom pobunom, za razliku od neznam ega, da smo hteli "vie komunizma"... To su iste budalatine! Bio je to spontan pokret protivlai i batina. Traila se sloboda tampe, slobodno udruivanje, sloboda govora. Bio je to liberalnipokret. Naravno, imao je levu konotaciju, jer je insistirao na veoj jednakosti i pravdi, a protivpljaki drutvene imovine, koje su onda poele i ideoloki se opravdavale.

Bila je to sjajna epizoda u mom ivotu, moda i najlepa. Velika politika avantura posle koje

nikakav politiki angaman nije bio straan. Bez obzira to mi je oduzet paso, to sam izgubioposao, bio blaen u novinama, to mi je donelo unutranju snagu, zrenje. Sve to to je izgledalokrajnje negativno i teko za porodicu i mene, zapravo bilo je korisno, nikako ga se ne bih odrekao.

ILAS I RANKOVI: Otreznio sam se tek na kraju, kad su poela neprestana praenja i prieo procesima, suenjima... Pristajao sam da se sretnem sa svakim ko je to eleo. Naravno, Udba je topratila, Rankovi je bio u penziji, ali mu je bilo stalo da vidi ko su pobunjenici. Obojica smo tog letabili u Dubrovniku, njegov sin koji je radio zajedno s nekim mojim prijateljima, kae: "Moj otac bieleo da vas vidi!" Zanimalo ga je da vidi oveka koji je uestvovao u pobuni protiv Tita, a jo je


6/7


1/21/2006

iv?! "Da li je posredi neka organizacija?" Bio je vidno razoaran kad je uo da nemamo nikakvuorganizaciju, da nema nikakvih tajni. Bilo je oito da na studentski bunt gleda sa simpatijama. Meneje zanimalo da vidim oveka koga sam smatrao kreatorom Golog otoka. Pitao sam ga ija je to bilaideja, rekao mi je: "Ako vam kaem da nije bila moja, bie vam lako da pogodite ija je. Moete toda pretpostavite!" Ostavio je na mene utisak; bio je inteligentniji nego to sam mislio, ali vrloopasan. Znao je dosta tajni. Naalost, sve je zatrpao, nita nije ostavio zapisano, a mogao je o mnogoemu da svedo

i. Predloio mi je da se vidimo jo jednom, da plivamo u moru, pa da se negde tamosretnemo, bio je oprezan, ali ja sam to odbio, nije me zanimao nastavak razgovora.

Takoe, istog leta u Dubrovniku, doe jedan moj prijatelj, novinar, kae: "Neko eli da te vidi!"Otvaraju se vrata, prepoznam ilasa. Samo to je izaao iz zatvora, kae, izae na ulicu, tamopobuna. eleo je da me vidi jer je sluao te moje govore "vatrenjake". Pita me isto to i Rankovi:"Imate li vi neki centralni komitet?" "Ma, taman posla. Samo nam jo to treba, pa da nas pohapse! Tose dogodilo spontano, divlje." "Onda neete moi da se odrite!" "Pa, nema ta da se odravamo.ivi smo, a sad, ne moemo da budemo nekakva vlast ili ministri." U jednom trenutku pita me kolikoimam godina, kad sam mu rekao, u sekundi je sabrao, kae: "Ja sam od vas stariji 19 godina, koliko iTito od mene!" Shvatio sam da je Tito bio prisutan u svim njegovim razmiljanjima, bio mu jeparametar. I kasnije sam se viao s njim najee kod zajednikog prijatelja dr Veska Savia. Kad bi

dolazio na fakultet, svi bi se razbeali da ga ne sretnu. Doe da pita za sestri

a i sina koji su studiralikod nas. Ja bih ga pozvao na kafu, bio je mudar i bilo mi je zanimljivo da priam s njim.

ETNJA DO SURINA: Paso su mi oduzeli poetkom '69. Doneli su dopunu zakona oputnim ispravama i dodali neku zloglasnu taku 6, po kojoj policija ima diskreciono pravo da neizdaje ispravu i da ne mora da obrazlae zato to ini. Prva tri pasoa koja su oduzeli bili su: ilasov,Pekiev i moj. Odatle i datira moje poznanstvo s Pekiem. Prie mi u Klubu knjievnika, kae: "uosam da su ilasu i vama oduzeti pasoi. Razumem zato su to njemu uinili, on je neprijatelj broj 1,razumem zato su to uinili i vama, dizali ste studentsku bunu, ali ne razumem zato su oduzelimeni?!" Kaem mu: "Gospodine Pekiu, zato da se ne bi znalo zato su ilasu i meni oduzetipasoi!" Zaista, ubrzo su mu vratili paso, ilasu posle godinu dana, meni posle pet godina. U

meuvremenu pasoi su oduzeti Zagi Golubovi, Neboji Popovu, LJubi Tadiu, Miladinu ivotiu,na kraju i Mihailu Markoviu.Kad sam prvi put preao granicu, stalno sam se osvrtao, nisam verovao da u je prei. Nisam

imao potrebu neto mnogo da putujem, ali bilo je strano to ne mogu. esto sam odlazio na Surin,gledam avione kako poleu, i to mi je stvaralo utisak da i ja negde putujem.

VOJVODA LUKSEMBURKI: Postupak za udaljavanje nas osmoro profesora i asistenata saFilozofskog fakulteta otpoeo je '71. Ta farsa trebalo je da se odigra u okviru nekakvih zakona, i tu jenastao problem. Ispostavilo se da po zakonu o naoj sudbini odluuju nae kolege. I od 300 profesoraFilozofskog fakulteta, 299 je stalo u nau odbranu, jedan se uzdrao. Ceo fakultet stao je u nauodbranu, i to ne jednu, etiri godine trajala je ta borba. Glasanje je bilo javno i nijedan profesor nije

hteo da rizikuje moralni ig. Oseaj za moral bio je iznad njihove line karijere. Naravno, bilo jeokantno za socijalistiki reim da je tako neto mogue da se odri u duem periodu. Potpuno jeanegdotska pria zato su vlasti to tolerisale. Naime, Tito je strano eleo Nobelovu nagradu za mir, ihteo je da je kupi na razne naine. Bio je tu umean i vojvoda luksemburki koji ga je predlagao,glasine tvrde da je on to radio za veliki novac. Titu je skrenuta panja da ne bi bilo dobro da isterujeprofesore sa Univerziteta ako hoe nagradu. Bilo mu je strano stalo da nas otera, i onda je traionain koji nee biti vidljiv. Brant i Palme skretali su mu panju da to ne bi trebalo da radi sprofesorima - "Ne, ne!" On lino nema nita s tim, zakoni e to da rade, kako rade. Ali, im se ondistancirao, zakonodavci su se upetljali. Doneli su drugi, pa trei zakon, i uvek bi se slomili na


7/7


fakultetu. Pa su raspustili partijsku organizaciju fakulteta jer nije htela da uestvuje u toj raboti, nisindikat, ni Udruenje. Svake godine donosili su novi zakon o kolstvu traei formulu kako da nasoteraju, ali nikako da preu tu fakultetsku barijeru. Vojvoda bi opet predlagao Tita za nagradu, opetbi stvar propala, ali on nije odustajao.

Jovanka je intervenisala u nau korist, Veljko Kora bio je u nekom srodstvu s njenim

Budisavljeviima, i jednog dana Tito ga je pozvao da do

e na Brione. Zapadni prijatelji su musugerisali da nas ne dira i on je smislio reenje: rekao je Korau da nam predlae da napustimo

katedre i odemo u diplomatsku slubu - da budemo kulturni ataei po Evropi i da se time svebezbolno zavri. ak nam je, kao gest dobre volje, poslao kotaricu mandarina. Naravno, mi smo toodbili mada smo se posle alili: da li je bolje biti na ulici, ili biti atae za kulturu u Parizu. Bilo namje jasno da je to vid kompromitacije, da bi nas ubrzo, kao nepodobne, izbacili iz ambasada.

Medveu uslugu uinio nam je jedan norveki filozof, prijatelj Mihaila Markovia,potpredsednik Akademije koja predlae kandidate za nagradu. Hteo je da nam pomogne tako to enas predloiti za Nobelovu nagradu za mir. Kad je taj predlog stigao na fakultet, odmah smo reklidekanu: "Sakrij to, nemoj da neko vidi!" Na nau nesreu, taj dopis je stigao i na Filoloki fakultet,gde je dekan smatrao da je to velika ast. E, kad je vest stigla do Tita, zavapio je: "Oni ili ja!"

Skuptina Srbije donela je zakon za nas osmoro, poreana su imena za koga vai taj zakon, iizglasali su ga. Kad je trebalo da nam napiu reenje, shvatili su kakvi su amateri. Ako na njega

nemamo pravo albe, onda je nitavno jer nema pravnog leka a radi se o radnim odnosima. Ako namnapiu da imamo pravo albe, onda je ono nitavno jer se na akte Skuptine ne moete aliti, ona jevrhovni organ. Nali su solomonski izlaz: reenja nismo dobili, a o naem uklanjanju sa Univerzitetasaznali smo - preko radija.

LJUBIA STAVRI(Nastavie se)

Na jednom mestu Andri kae: "Kad naiu nekad teka vremena, pa se ljudi uplae, ponu da seponaaju runo. Kad opasnost proe, vide da to i nije bilo tako opasno, i da nisu ba morali da inerune stvari." Kad sretnem ljude koji su doprinosili naem izbacivanju s fakulteta, ikaniranju,maltretiranju, spaljivanju knjiga, zabranama, a mnogi od njih sada su veliki zagovornici slobode iljudskih prava, primetim u njihovim oima nelagodnost. To je meni jedina satisfakcija izadovoljan sam to nisam u njihovoj ulozi.

Copyright 2000 NIN - All rights reserved

NIN - Titove mandarine za neposlušne profesore.pdf

Documents

Transcript of NIN - Titove mandarine za neposlušne profesore.pdf