Etape Rada Na Filmu

7/27/2019 Etape Rada Na Filmu

1/45

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT

Vladimir Ceri

Promotivni film o Beogradu

- Diplomski rad -

Beograd, 2009. godine


2/45

2

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU

PROMOTIVNI FILM O BEOGRADU

- Diplomski rad -

Mentor: Student:Prof dr Dragan Cvetkovi Vladimir Ceri

Br. indeksa:III-21/2007

Beograd, 2009. godine


3/45

3

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA INFOTMATIKU I MENADMENTBeograd, Danijelova 32

Kandidat:Marko Markovi

Broj indeksa: III-21/2007

Smer:Raunarska grafika i dizajn

Tema: Promotivni film o Beogradu

Zadatak: Opisati istorijat promotivnih filmova i putposa uopte. Objasniti principekadriranja, kao i kompozicije slike. Predstaviti celokupan proces preprodukcije,produkcije i postprodukcije promotivnog filma o Beogradu, s tehnikog i umetni-kog stanovita.

MENTOR

________________________Prof. dr Dragan Cvetkovi

DEKAN

________________________Prof. dr Milan Milosavljevi


4/45

4

Rezime

U ovom radu opisan je istorijat promotivnih filmova i putposa uopte. Objanjeni su

principi kadriranja kao i kompozicije slike. Takoe, predstavljen je celokupanproces preprodukcije, produkcije i postprodukcije promotivnog filma o Beogradu, s

tehnikog i umetnikog stanovita.

Abstract

In this paper history of promo and travelogue movies is described. Principles of

framing and picture compositon are discribed. Also, whole proces, including

preproduction, production and postproduction of promotive film about Belgrade is

presented from tehnical and artistic point of view.


5/45

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................... 12. POECI DOKUMENTARNOG FILMA ............................................ 2

2.1. Putopisni fi lmovi ...................................................................................... 32.2. Propagandni i promotivni (reklamni) fi lm .............................................. 3

3. KAMERA I IZA KAMERE ................................................................ 53.1. Kamera - mogunosti .............................................................................. 53.2. Raunar- konfiguracija ......................................................................... 11

4. PREPRODUKCIJA ........................................................................ 134.1. Konkretna ideja ...................................................................................... 144.2. Organizacija snimanja ........................................................................... 154.3. Izgled snimka ......................................................................................... 16

5. PRODUKCIJA ................................................................................ 225.1. Dnevna snimanja ................................................................................... 225.2. Nona snimanja ..................................................................................... 245.3. Snimanje zvuka ...................................................................................... 245.4. Tekst ....................................................................................................... 25

6. POSTRODUKCIJA ........................................................................ 266.1. Montaa .................................................................................................. 266.2. Izrada pratee grafike ............................................................................ 326.3. Compositing ........................................................................................... 346.4. Obrada zvuka ......................................................................................... 356.5. Kolor korekcija ....................................................................................... 356.6. Finalni format za reprodukciju .............................................................. 37

7. ZAKLJUAK ................................................................................. 388. LITERATURA ................................................................................ 40


6/45

1

1. UVOD

Izrada promotivnog filma ukljuuje mnoge poslove koje je esto obavlja veliki broj

ljudi. U konkretnom sluaju ceo proces obavljao je samo jedan ovek. Nakon to

je tema bila izabrana pristupio sam izradi scenarija za film. U pisanju scenarija bile

su od pomoi televizijske emisije o putovanjima, ali i postojei osmiljeni programi

posete turista Beogradu u lokalnoj turistikoj organizaciji.

Poto se ceo promotivni film zasniva na prikazivanju najlepih i najinteresantnijih

delova Beograda, bilo je vano napraviti storibord, kao referencu, kako bi se

kasnije iz najboljih uglova okom kamere snimili eljeni objekti.

itanjem tekstova o istoriji, znanjima koje sam zahvaljujui priama starijih stekao

o Beogradu, ali i svom linom iskustvu kao nekoga ko u njemu ivi od roenja,

napisao sam tekst koji je predvien za itanje u off-u filma.

Snimanja su esto bila podreena brojnim

faktorima poput vremenskih uslova, dozvola za

snimanje, ali i tehnikih problema, pa je samo

snimanje od planiranih 7 trajalo gotovo 20 dana.

Proces montae i izrade grafike bio je neuporedivo

zanimljiviji jer su se u njemu sve ideje poeleostvarivati i film je iz domena mate preao u

stvarnost.

Inspiraciju za izradu ovog promotivnog filma imao

sam u fantastinom filmu Valtera Rutmana Berlin:

Simfonija velegrada iz 1927. godine.Slika 1.1 - Plakat za filmBerlin: Simfonija velegrada


7/45

2

2. POECI DOKUMENTARNOG FILMA

Prvi put, naziv dokumentarni film upotrebio je Don Grirson 1926. godine u kritici

filma Miona. Sam naziv potekao je iz francuske rei documentaire kojom su u

Francuskoj tog vremena bili nazivani putopisni filmovi. Don Grison je

dokumentarni film definisao kao kreativni tretman stvarnosti, a sve definicije koje

su potom napisane iz mnogih razloga bile su osporavane.

Moe se rei da termin dokumentarni film

podrazumeva dela u kojima se prikazuju stvarni

(istiniti) dogaaji i osobe, prikazani u zavisnom

odnosu prirodnih, ivotnih i drutvenih tokova.

Postoje mnogi aspekti koji upuuju da je film

dokumentaran kao na primer: objanjenja u vidu

podnaslova, tekst spikera, prikazivanje

dokumenata (dokaza), upotreba skrivenekamere, dugih kadrova, izbegavanje montanog

fragmentiranja i preterane upotrebe audio i video

efekata i sl.

Tokom istorije kinematografije postojali su mnogi anrovi dokumentarnog filma, ali

su njegovi poeci usmereni najvie na beleenje nekog istinitog dogaaja i

injenice, na poetku svog razvoja nazivan je filmom injenica.

Na svojim poecima, unutar anra dokumentarnog filma, najrasprostranjeniji su bili

putopisni filmovi (traveloge).

Pored njih na samom poetku 20. veka javljaju se i namenski filmovi: obrazovni

filmovi, informativni (filmske novosti), propagandni i reklamni filmovi.

Slika 2.1 Don Grirson


8/45

3

Dokumentarni film slian dananjem, javlja se posle Prvog svetskog rata. Ima za

cilj da pored pukog prikazivanja nekog dogaaja jasnije prikae stvaraoev stav i

doivljaj onoga to je snimljeno.

2.1. Putopisni filmovi

Putopisni filmovi nastali su uz film krajem 19. veka. Imali su za cilj da gledaocima

daju informacije i doaraju ivot o udaljenim krajevima sveta.

Za poetke ovih filmova smatra se 1893. godina kada je Barton Holms pirkazivao

pokretno runo oslikano staklo u vidu slajdova.

Pojavom kablovskog TV kanala Discovery u SAD '80-ih godina i pojeftinjenjem

odnosno omasovljenjem produkcije popularnost ove fimske forme ponovo je rasla,

nakon manjka interesovanja '70-ih godina.

Dananji putopisni filmovi najee u sebi sadre voditelja ili glas u off-u, esto

izmontiranim sa namenskom muzikom i zvukom sa terena.

2.2. Propagandni i promotivni (reklamni) fi lm

U toku Prvog svetskog rata raste svest o uticaju i znaaju dokumentarnog filma pa

on dobija svoj novi oblik u vidu propagandnog. Ova vrsta filma ima za cilj da ubedi

gledaoca u odreeno politiko miljenje ili da utie na neki njegov stav, esto

namerno upotrebljavajui obmanu.

Ejzenajnov film Oklopnjaa Potempkin spada u najpoznatije svih vremena ikao

oigledno velia njegove komunistike ideale. Zlatno doba propagandnog filma

jeste u nacistikoj Nemakoj pre i za vreme drugog svetskog rata. Upravo iz tog

perioda film Leni Rifental, Triumf volje, iako kontraverznog sadraja smatra se za

jedan od najuticajnijih kada je u pitanju uticaj muzike u kinematografiji.


9/45

4

U smislu svrhe propagandnom filmu slian je promotivni (reklamni) film, koji se

razvija paralelno s njim, ali je stilski dosta od njega razliit.

Promotivni filmovi javili su se sa idejom da utiu na prodaju odreenog proizvoda

ili reklamiranje usluga i svoje postojanje su nastavili uglavnom na televiziji u vidu

reklama ili muzikih spotova. I danas velike kompanije ulau velika sredstva u

promotivne filmove koje moemo videti na televiziji najee kao deo raznih

emisija, npr. popularne emisije o automobilima obiluju visokobudetnim

promotivnim filmovima.


10/45

5

3. KAMERA I IZA KAMERE

Gledanjem finalnog proizvoda ovog diplomskog rada (filma), mogu se samo

nagovestiti brojni tehniki izazovi i poslovi koji su se obavljali iza oka kamere.

Oprema koja je koriena pri izradi ovog rada danas se moe postaviti u kategoriju

profesionalne i poluprofesionalne.

3.1. Kamera - mogunosti

Rad je sniman kamkorderom visoke definicije (HD engl. high definition)

Panasonic AG HVX 200E koji je uobiajeni deo opreme mnogih svetskih

produkcija.

Kamera je opremljena Leica Dicomar

soivom sa optikim zumom (engl.

zoom) 13x, posebno projektovanim za

snimanje u viskoj definiciji kao i

naprednim sistemom optike

stabilizacije slike (engl. Optical Image

Stabilization).

Zahvaljujui 3 CCD senzora od ina ova kamera postie visoku

rezoluciju, dobar odnos signal/um i osetljivost. Kamera je u mogunosti da snima

do 50 slika u sekundi u rezoluciji od 1080p.

Digitalizovanje signala se vri 14-bitnom A/D konverzijom i 19-bitnim

procesiranjem signala to omoguuje kameri snimanje u slikama ili poluslikama,

kao i konverziju izmeu njih, ali i konverziju video formata visoke definicije u

standardnu definiciju.

Slika 3.1 - Panasonic AG HVX 200E


11/45

6

Posebnost ove kamere jeste snimanje na specijalne P2 kartice u DVCPRO HD

formatu, ili starijim: DVCPRO 50, DVCPRO ili DV.

Kamera, pored snimanja na ovim karticama omoguuje i snimanje na video

rekorderu (VTR) na miniDV trakama u PAL rezoluciji.

Formati za snimanje

Format 1080/50i koji podrava DVCPRO HD, ali i konkurentski HDCAM i HDV

prua najvii kvalitet snimka na ovoj kameri. Sa svojih 1080 horizontalnih linija i 50

poluslika.

Format 1080/25p moe se snimiti

posredno preko 1080/50i formata,

ime se moe dobiti neto drugaiji

izgled snimka koji vie podsea na

televizijski nego na filmski izraz.

Format 720p (posredno preko 50p)

predstavlja predstavlja veoma vanu

karakteristiku ovog modela kamere

jer omoguava snimanje u tzv. native

mode-u koji omoguuje snimanje u

razliitom broju slika u sekundi (engl.frame per second).

Format 576/50i omoguava snimanje

u standardnoj definiciji, u nekoliko

verzija DVCPRO 50, DVCPRO i DV.

Mnoge televizijske kue koriste formate sa poluslikama (engl. field), koji zapravodele sliku u smenjujue neparne i parne horizontalne linije koje se prikazuju.

Slika 3.2 - Glavni formati za snimanje naPanasonic AG HVX 200E


12/45

7

Tako na primer, u formatu 1080/50i svaka poluslika prikazuje 540 linija, svaku

pedesetinu sekunde. Svaka poluslika zajedno sa sledeom pravi kompletnu sliku.

Ukoliko se paljivo pogleda u snimak sa poluslikama moe se primetiti da se u

sluaju sadraja na slici koji se brzo menjaju, javljaju odreene greke u vidu

mrlja. Takoe, ukoliko se snimaju vrlo krupni planovi mogue je talasanje u slici

zbog relativno niske vertikalne rezolucije kao posledice poluslika.

S druge strane ukoliko se gleda u snimak sa celim slikama do ovih problema ne

dolazi i snimljeni materijal vie lii na onaj sa filmske trake.

Slika 3.3 - Slike sastavljene iz slika i poluslika

DVCPRO HD kompresija

Prednost ove kompresije je to se obavlja unutar svake slike (engl. intraframe

compression). Ovaj nain kompresije omoguava izuzetno visok kvalitet slike izvuka, a pored toga olakava proces nelinearne montae jer se svaka slika vrlo

lako moe prikazati.

S druge strane MPEG-2 kompresija obavlja se izmeu slika. Nekoliko slika,

formira grupu i nad njima se vri procesiranje. Unutar jedne grupe samo jedna (i

slika), ima potpunu informaciju, dok prethodne (p slike) i naredne (b slike)

imaju samo podatke koji se razlikuju od i slike.


13/45

8

Format snimanja na

Panasonic HVX 200EKodek

Medijum za

snimanje

Vreme snimanja

na kartici od

16GB

HD

1080/50i

DVCPRO HDP2 kartica

od 16GB

16 minta1080/25p (preko 50i)

720/50p

720/25p (preko 50i)

720/25pN (Native) 32 minuta

Format snimanja na

Panasonic HVX 200EKodek

Medijum za

snimanjeVreme snimanja

SD

576/50iDVCPRO 50

P2 kartica

od 16GB

32 minuta576/25p (preko 50i)

576/50i DVCPRO ili

DV64 minuta

576/25p (preko 50i)

Format snimanja na

Panasonic HVX 200E Kodek

Medijum za

snimanje Vreme snimanja

SD576/50i

DV miniDV 63 minuta576/25p (preko 50i)

Tabela 3.1 - Formati snimanja na Panasonic AG HVX 200E kamkorderu

DVCPRO HD kompresija konvertuje signal u komponentne signale na 4:2:2 odnos

pre snimanja, to omoguava visok kvalitet boja i smanjuje pojavu testerastih

piksela pri promeni boja u snimku.

Prednosti u zvuku kod DVCPRO HD kompresije se ogledaju u snimanju u

nekomprimovanom zvuku (za razliku od npr. HDV) i u veem broju kanala zvuka

koje je mogue snimiti (od 4 do 8).

Video formati za snimanje i kodeci koje podrava HVX200, mogu se prvo podeliti u

one s visokom i one sa standardnom definicijom.


14/45

9

U formatima visoke definicije razlikuju se formati sa 1080 i 720 horizontalnih linija,

i formati u slikama i poluslikama, svi se snimaju pomou DVCPROHD kodeka na

P2 karticu. U zavisnosti od formata snimanja mogue je snimiti od 1min/0.5GB do

1min/1GB.

U formatima standardne definicije (576 horizontalnih linija), mogue je snimati

pomou vie kodeka: DVCPRO50, DCVPRO i DV. U zavisnosti od formata

snimanja mogue je snimiti od 1min/0.25GB do 1min/1GB. Svi formati se mogu

snimati na P2 karticu, dok je DV format mogue snimiti i na miniDV kasetu

P2 kartica

Snimanje na memorijskim karticama u mnogome olakava posao u snimanju

videa. Razloga za to je vie: vea pouzdanost, brz prenos podataka, mogunost

ponovne upotrebe, bri proces rada.

P2 kartica (engl. Professional Plug-In) je

kompaktna solid-state memorijska kartica

koja je posebno dizajnirana za

profesionalnu upotrebu. Vei broj SD

memorijskih kartica je povezano u RAID 0

to omoguava i do 4 puta veu brzinu

prenosa podataka. Trenutno se mogu nabaviti kartice kapaciteta do 64GB.

Prednost upotrebe ovih kartica i standarda je u mogunosti da se preko FireWire ili

USB veze podaci direktno sa kamkordera koriste na raunaru bez procesa

prebacivanja ili digitalizacije.

Kamkorder Panasonic HXV200E opremljen je sa dva mesta za karticu i

omogueno je menjanje kartica tokom snimanja (engl. hot-swap).

Slika 3.4 - Izgled P2 kartice od 16GB


15/45

10

Broj slika u sekundi

Tehnike snimanja koje su sve vie popularne podrazumevaju poveavanje i

smanjivanje broja slika u sekundi (engl. overcranking, undercranking). Upotrebom

ovih tehnika dobijaju se razliiti efekti, tako putanje snimka sa poveanim brojem

slika u sekundi u normalnoj brzini proizvodi slow-motion efekat, a putanje snimka

sa smanjenim brojem slika u sekundi proizvodi fast-motion efekat.

Snimanje sa 50 poluslika u normalnoj brzini omoguava bezbedno ubrzavanje

snimka ali rezultat nikada nee biti isti kao da se snimalo sa npr. 12 snimaka a

onda reprodukovalo u normalnoj brzini. Naravno usporavanje snimka ispod brzine

kojom se snimalo dovodi do pojave mrlja.

Poveavanje broja slika u sekundi

Ova opcija omoguava efekat slow-motion pri reprodukciji u normalnoj brzini to

dovodi do poveanja dramatinosti u kadru pri na primer akcionim scenama.

Kamkoreder HVX200 omoguava snimanje u 27 i vie slika u sekundi (do 50).

Smanjivanje broja slika u sekundi

Ova opcija omoguava efekat fast-motion pri reprodukciji u normalnoj brzini to

dovodi do naglaavanja, na primer kretanja oblaka. Kamkorder HVX200

omoguava snimanje u 23 i manje slika u sekundi (od 12).

Ukoliko se snima u uslovima sa slabim osvetljenjem, smanjenjem broja slika usekundi poveae se nivo svetla u snimku bez pojave uma.


16/45

11

Slika 3.5 - Prikaz funkcija poveanja i smanjivanja broja slika u sekundi

3.2.Raunar- konfiguracija

Izrada praktinog rada obavljena je na raunaru MacBook Pro koji radi sa Intel

Core2Duo procesorom na 2.5GHz sa 4GB RAM memorije i uz grafiku karticu

Nvidia GeForce 8600M GT sa 512MB RAM memorije.

Slika 3.6 - Macbook Pro


17/45

12

Zbog izuzetno velikih fajlova i bezbednosti podataka, sav snimljeni materijal

smeten je na eksternom hard disku brzine 7200 obrtaja u minuti koji je s

raunarom povezan preko FireWire 800 standarda.


18/45

13

4. PREPRODUKCIJA

Rad na izradi svakog filma moe se podeliti u tri faze:

- preprodukciju,

- produkciju i

- postprodukciju.

Faza preprodukcija predstavlja moda i najvaniju jer od dobre pripreme i

organizacije zavisi i kvalitet rada. Raunarska tehnologija je na film ula upravo

preko faze preprodukcije menjajui brzinu i kvalitet rada to se najvie ogleda u

komunikaciji i razmeni podataka.

Ova faza oslanja se na upotrebu svih raspoloivih audio/vizuelnih sredstava: crte,

fotografija, kompjuterska animacija i sl, kako bismo bili u mogunosti da

predvidimo izgled kadra, scene ili kako bismo predvidili eventualne probleme u

narednim fazama snimanja.

Na poetku snimanja dobro je napraviti scenario, knjigu snimanja, ali takoe i

planiranje i raspored snimanja. Grupiui zajednike elemente, koji se stavljaju u

funkciju vremena i prostora, definie se redosled kojim e se obaviti snimanje.

Odreuje se raspored snimanja po objektima, kao i broj kadrova u objektu. Ukoliko

ne postoji mogunost da se snimi planirani kadar, vano je imati rezervni plan,

kada se snima drugi kadar.

Plan snimanja izrauje se na sledei nain: odreuju se lokacije snimanja, blizu

jedna drugoj, planira se snimanje najpre u eksterijeru, potom u enterijeru.

U veim, ali i u malim produkcijama vano je napraviti finansijski plan snimanja

kako bi se predvideli svi mogui trokovi, ali i ravnomerno rasporedilo troenje

finansijskih sredstava u skladu sa prilivom novca (npr. sponzorstvom).


19/45

14

Previzuelizacija je vaan aspekt u planiranju snimanja koji omoguava da pojedine

delove ili ceo film vizuelno predvidimo. Previzuelizacija se pre pojave raunara

obavljala crtanjem, ali i fotografisanjem, Njen cilj je da se predvide eventualni

problemi pri snimanju odreenih kadrova ili scena, poziciju kamere itd.

Storibord (engl. storyboard) sadri seriju crtea (nalik stripu) koji najbolje prikazuju

budui kadar tj. scenu. Pored crtea najee je pisanim komentarima precizno

objanjenpo deavanje u kadru. U filmovima sa specijalnim efektima i grafikom

neophodno je raditi storibord kako bi se glumci, ali i ostatak filmske ekipe upoznali

sa sadrajem kadra i pre postupka postprodukcije u kojima e npr. neki elementi

biti dodati.

4.1. Konkretna ideja

Ideja projekta Promotivni film o Beogradu, bila je da se u 24 asa predstavi glavni

grad Srbije, njegove znamenitosti, osobenosti, obiaji i ljudi. S jedne strane, vrlo

lino pristupljeno je odabiru najinteresantnijeg to ovaj grad moe da prui

potpunom strancu, a s druge, uvid u filmove i televizijske emisije slinih sadrajana TV kanalima poput Travel&Living ili Viasat Explorer omoguile su da se

razradi pristup koji e otkrivati malo po malo i zainteresovati svaiju matu.

Okom kamere, uz glas naratora, gledalac treba da bude voen kroz grad bez

previe opirnih informacija. Samo najbitnije, trebalo je prikazati i iz svakog

snimljenog mesta izvui maksimum, bilo da je u pitanju priroda, ljudi, skulpture ili

poznate graevine.

Za snimanje bile su odabrane sledee lokacije:

1. Aerodrom Beograd,

2. Muzej vazduhoplovstva,

3. ruevine u Ulici kneza Miloa,

4. Kua cvea,

5. Dom narodne skuptine Republike Srbije,

6. Predsednitvo Srbije,


20/45

15

7. Skuptina grada Beograda,

8. Andriev venac,

9. Terazije,

10. Trg Republike,

11. Narodni muzej,

12. Ulica knez Mihajlova,

13. Galerija SANU,

14. Saborna crkva,

15. Patrijarija,

16. Konak kneginje Ljubice,

17. Kafana ?,

18. Koutnjak,

19. konak kneza Miloa,

20. restoran Miloev konak,

21. Ada Ciganlija,

22. Toranj na Avali,

23. vonja brodom po Savi i Dunavu,

24. Hram svetog Save,

25. Kalemegdan,

26. Skadarlija,

27. restoran eir moj

28.Ulica Strahinjia Bana,

29. splavovi na Savi i Dunuvu.

4.2. Organizacija snimanja

Snimanje je organizvano u skladu sa tehnikim mogunostima ali i vremenskim

okvirom koji je zahtevao da turista ima samo 24 sata da upozna Beograd. Pored

ovih ogranienja za skoro sva snimanja u enterijeru trebalo je nabaviti neophodne

dozvole: Muzej grada Beograda dao je dozvolu za snimanje u Konaku kneginje

Ljubice, a Istorijski muzej Srbje dao je dozvolu za snimanja u Konaku kneza

Miloa. Zbog neto due procedure za mogue izdavanje dozvole, snimanje nije

obavljeno u Sabornoj crkvi iako je prvobitno bilo planirano.


21/45

16

Za snimanje na prostoru Beogradske tvrave bila je potrebna dozvola koju je

izdalo JP Beogradska tvrava.

Snimanja na Kalemegdanu koja su bila odobrena u 2 dana morala su biti u

potpunosti vremenski usklaena, zbog promene svetla koja je karakteristina za

doba dana u kome je snimano (sumrak).

Takoe, zbog toga to se radnja filma uglavnom odigrava u eksterijeru i u jednom

danu, vremenske prilike su morale da budu gotovo identine oku kamere u vie od

14 dana snimanja eksterijera. Zbog loih vremenskih uslova snimanja nisu

odrana 12 puta.

Kako je u konkretnom sluaju ekipu inio samo jedan lan nije postojao dnevnik

snimanja1.

4.3. Izgled snimka

Na izgled snimljenog materijala mogu uticati mnogi faktori, od tehnikih

karakteristika opreme, poznavanja naina na koji ona radi i najvanijeg -

poznavanja pravila kadriranja.

Kadar

Kadar predstavlja osnovnu jedinicu filma. Moe se definisati na nekoliko naina. U

tehnikom pogledu to je deo filmske trake snimljen kontinuiranim radom kamere,

dok u montanom smislu kadar prestavlja iseak trake izmeu dva najblia

1 Dokument o dnevnom efektu rada ekipe, vodi sekretarica reije u toku snimanja.Na osnovu njega direktor filma kontrolie tok snimanja i radni uinak ekipe. Sadri:

kalendarski dan, dan po planu snimanja, objekat i lokaciju na kojoj je ekipa radila,u koliko je sati poeo radni dan, kada je snimljen prvi kadar, koliko je kadrovasnimljeno i sl.


22/45

17

montana spoja. Kadar moemo definisati kao sadraj obuhvaen vidnim poljem

objektiva.

Svaki kadar definisan je planom (veliinom), trajanjem i kompozicijom. Karakterie

se jedinstvom prostora, vremena i radnje. U snimanju igranih formi, na poetku

kadra nalazi se klapa koja definie mesto na kome se zvuk i slika sinhronizuju, ali

omoguava da uz pomo naroitih oznaka znamo koji snimak sledi, koji dubl i sl.

Duina kadrova je kroz istoriju filma varirala, s pojavom televizijskih reklama i

muzikih spotova u veoj meri je skraena.

Kompozicija filmskog kadra

Rasporeivanje ljudi i predmeta u filmskom kadru, na odreen nain naziva se

kompozicija filmskog kadra. U ovom rasporeivanju vae ista pravila kao u

slikarstvu i fotografiji. Ono nata u filmskom kadru treba obratiti panju jeste iva

slika. Vrlo vaan aspekt jeste centar panje koji uvek mora biti u fokusu ak i ako

je u pokretu.

U estetskom smislu, kadar treba da sadri balansirane grafike, tonalne,

svetlosne, koloristike i dinamine vrednosti koje su povezane sa radnjom koja je

prikazana. Susedni kadrovi treba da budu usklaeni. Dobro komponovani kadar

najee je jednostavan i bez suvinih detalja.

Sadraj slike je dobro podeliti na treine po visini i irini ime se dobija dobarlikovni raspored. Najea greka amatera je to uvek ele subjekat u sredini

kadra.

Dijagonalne linije, koje se prirodno pojavljuju pri snimanju treba da usmere panju

gledaoca na subjekta i na odreeni deo kadra, a ne u suprotnom pravcu.

Ukoliko se snima pejza dobro je da linija horizonta bude dobro postavljena unutarplana snimanja.


23/45

18

Ukoliko se subjekat koga snimamo kree dobro je ostaviti prostor kako bismo bili u

mogunosti da predvidimo pravac njegovog kretanja.

Ukoliko se subjekat koji je u centru panje nalazi ispred nekog predmeta i ako je

loe ukadriran mogue je stapanje subjekta sa tom pozadinom to moe dovesti

do kominih efekata.

Dobro je da kadar, osim ako ne elimo da naglasimo simetriju na primer nekog

arhitektonskog objekta ne bude simetrian, ve da u svom sadraju bude

naglaena jedna strana.

Ukoliko je mogue dobro je napraviti razliku u kontrastu, svetlu, boji, izmeu

pozadine i subjekta koji se snima ime e se subjekat staviti u prvi plan.

Pomou dubinske otrine i mekog fokusa mogue je vrlo efektno uticati na

kompoziciju kadra.

Vonja ka i od subjekta moe dati poseban naglasak na subjekat unutar kadra.

Upotreba gornjeg i donjeg rakursa2 moe u potpunosti promeniti kadar i najee

pojaati dramatinost.

Filmski planovi

Filmski plan je veliina objekta snimanja, najee ljudske figure u okviru filmskog

kadra. Tokom procesa razvitka filma nastao je univerzalni sistem klasifikacijeplanova to je omoguilo lako sporazumevanje svim lanovima produkcijskog

tima, a naroito reiseru i snimatelju.

Daleki total - Na ovaj nain se sa velike udaljenosti prikazuje scena. Preovlauje

ambijent u kome se ljudi vide kao sitne figure u pejzau. Ovakvi kadrovi snimaju

se u eksterijeru sa veih udaljenosti.

2 Postavljanje objektiva kamere iznad (ptiija perspektiva) ili ispod (abljaperspektiva) objekta snimanja naziva se gornji odnosno donji rakurs.


24/45

19

Slika 4.1 - Primeri filmskih planova

Total - Totali se esto koriste na poetku scene da bi uspostavili prostor.

Suavanjem totala na srednji total i izostavljanjem nebitnih delova scene publika

bolje vidi akciju uesnika.


25/45

20

Srednje krupni planovi - Srednje krupan plan i ameriki plan imaju svoju ulogu

izmeu krupnih planova i totala gde je i dalje mogue pratiti gestikulaciju tela, a i u

isto vreme bolje je videti.

Krupni, vrlo krupni i detalj planovi Ovi planovi se koriste da naglase, da otkriju

reakciju i da dramatizuju. Krupni plan je veoma snaan izraajni oblik jer privlai

panju gledaoca. Vrlo krupni planovi mogu da naglase informaciju koja bi na drugi

nain bila zanemarena ili teko primeena. Fokusiraju nam panju i naglaavaju.

Detalj svojim izrazom obuhvata samo deo ljudskog tela (usta, oi) ili u istoj

srazmeri neki predmet ili njegov deo (obara na pitolju).

Kada se prikazuje neki od krupnih planova publika ne treba da se osea:

uskraenom za iri ugao, gde se neto bitnije dogaa

dezorijentisano uzastopnim ponavljanjem krupnih planova, zaboravljajui

iri plan u kome se vidi celokupna akcija.

Umesto da na poetku scenu prikaete u irem planu, moete je postepeno

otkrivati, kadar po kadar, upotrebom krupnih planova. Ukoliko je radnja due

vreme bila prikazivana krupnijim planovima, iroki planovi e podsetiti gledaoca na

scenu i ponovo uspostaviti prostor.

Takoe je vrlo bitan prostor iznad glave. Ne treba da bude tik iznad subjekta, ali

ne treba ni da bude prevelik i u isto vreme prazan. Prostor iznad glave menja se u

i zavisnosti od plana u kome se snima.

Menjanje plana

Vonjom kamere unapred pomou doli-krana postepeno se razvija tenzija i

vanost subjekta se poveava. Vonjom kamere unazad pomou doli-krana

lagano nestaje tenzija i vanost subjekta se smanjuje. Korienje zuma moe u

nekim sluajevima zameniti vonju. Vonju kamere je nekada teko izvesti ukoliko

je neophodna brza promena take posmatranja.


26/45

21

Rezom se trenutno menja taka posmatranja. Rez sa ireg na krupni kadar

momentalno poveava vanost i snagu subjekta, dok u obrnutom sluaju (sa

krupnog na iri kadar) nastaje trenutno olakanje i smanjuje se vanost subjekta.

Pretapanje ima na odreen nain efekat slian vonji, ali krae traje. Omoguava

gledaocu da uporedi obe take posmatranja i doivi ih lake nego kod reza.

Dugaka pretapanja mogu biti zbunjujua.

Slika 4.2 - Primer menjanja plana: 1. vonja ili zum, 2. rez, 3. pretapanje

1.

2.

3.


27/45

22

5. PRODUKCIJA

Faza produkcije, snimanje, je proces neposredne realizacije filma. U ovoj fazi je

vano da prethodno utvreni planovi vezani za snimanje budu u to veoj meri

ispotovani. esto se u ovoj fazi nailazi na brojne probleme: promena vremenskih

uslova, bolest glumaca, kvar na tehnikoj opremi i sl. Razlozi koji su slini ovim

bili su dovoljni da se iz filma u fazi produkcije, ali i u prvoj fazi postprodukcije izvri

selekcija snimanja odnosno snimljenog materijala i da se u odnosu na predvienih

29 lokacija za snimanje, u finalom radu nae oko 7 lokacija manje.

5.1. Dnevna snimanja

Dnevna snimanja obavljana su u periodu od 14 dana. Zbog narativnog toka u toku

prie u kojoj radnja poinje u jutarnjim asovima, a zavrava se u kasnim nonim

satima bilo je vano ispotovati kontinuitet u svetlu, kao i u drugim elementima

koje je mogue uoiti u slici kada se snima vie dana na istoj lokaciji.

Snimanja su bila esto vrlo naporna jer su bila na visokim spoljanjim

temperaturama gde esto nije bilo zaklona od sunca.

Takoe, neka snimanja su bila i tehniki teko izvodljiva zbog malog raspoloivog

prostora na memorijskim karticama iji je ukupni kapacitet bio 64 minuta snimanja.

Pored toga radovi na ulicama, poetkom leta saobraajne guve, trajkovi ili

sredinom leta izuzetno mali broj ljudi na ulicama Beograda oteavao je snimanje.

Kao primer dobro moe da poslui neuspeno snimanje najstarije kafane u

Beogradu, Znak ? u ijoj bati u subotu izmeu 10.00 i 11.00 asova ujutru nije

bilo gostiju. Takoe, radovi na poravci ulice onemoguili su snimanje Doma

narodne skuptine iz pravca Bulevara kralja Aleksandra.


28/45

23

Pre svakog snimanja punjene su dve baterije i pripremane su dve P2 memorijske

kartice. Po dolasku na lokaciju, vrena su podeavanja kamere, ND filtra3 i otvora

blende4 u zavisnosti od intenziteta svetla, balansa bele boje5, broja slika u sekundi

(engl. frame rate), vrena je provera manuelnog i automtskog zuma i fokusa.

Glavni tehniki problemi u dnevnim snimanja bile su velike koliine svetla i

delimino zahtevno osmiljena satnica filma u kojoj su neki vani objekti bili u

deliminom kontra svetlu. Tada su najee menjani kadrovi u odnosu na one

planirane u storibordu i prilagoavani situaciji na terenu.

Sve scene su najpre snimane master kadrom kako bi bio prikazan celokupni

ambijent, a nakon toga su snimani kadrovi u krupnijim planovima kako bi se

naglasili objekti ili njihovi delovi.

Kadrovi su snimani su sa tripoda i uglavnom su statini, meutim,korienje zum

najee da skrene panju ili venk da isprati kretanje nekog objekta.

Pri snimanju na Adi Ciganliji korien je efekat poveavanja broja slika6 u sekundi

sa normalnih 25 na 50 pri snimanju surfera naAquaski-u. Upotrebom ovog naina

snimanja s neuporedivo vie detalja, reprodukovanih u normalnoj brzini mogue je

uivati u veoma snimcima koji se u mnogome razlikuju od sveta na koje je nae

oko naviknuto, a koje normalno oponaaju svi kamkorderi.

3 ND filtar (engl. Neutral density filter) je sivi filter koji bi u idealnim uslovimatrebalo da smanji svetlost svih talasnih duina podjednako.

4 Otvor blende predstavlja otvor objektiva koji regulie smanjenje sjajnosti slike toza posledicu ima poveanje dubinske otrine.

5Balans bele predstavlja referencu za izraunavanje svih ostalih primarnih boja.

6

Poveavanjem broja slika u sekundi neophodno je poveati otvor blende jervreme za koju svetlost dolazi na senzor duplo manje od uobiajenog.


29/45

24

5.2.Nona snimanja

Nona snimanja obavljena su u 3 noi snimanja. Ovakva snimanja donose

drugaije probleme u odnosu na one koji se javljaju pri dnevnim snimanjima.

Veliki problem svih kamera, pa i onih znatno skupljih od Panasonic AG HVX200E,

je osetljivost na snimanje u uslovima sa malo svetla. Reenje u ovim trenucima

esto moe biti samo opcija Gain koja pored toga to poveava nivo korisnog

signala poveava i nivo uma pa je iz tog razloga dobro koristiti u najmanjoj

moguoj meri (do 3dB).

Kao primer dobro je navesti da nona snimanja u Ulici Strahinjia bana nisu bila

mogua bez upotrebe dodatne rasvete ija je postavka bila nemogua!

Pri snimanju u Skadarliji maksimalno je koriena ulina rasveta i kadrovi su bili

usmereni gotovo jedino na mesta gde je bila jaeg intenziteta. Pored toga u

trenucima kada pokreti ljudi nisu bili naglaeni u kadru snimano je smanjenim

brojem slika u sekundi zahvaljujui emu je na senzor stizalo vie svetlosti, a ime

su snimci bili bolje osvetljeni.

Snimak zalaska sunca sa Beogradske tvrave snimljen je sa samo 12 slika u

sekundi.

Za razliku od problema u vremenu unutar filma na koje je trebalo obraati panju

tokom dnevnih snimanja(pozicija sunca, vremenski uslovi), nona snimanja bila su

znatno laka jer su razlike manje vidljive.

5.3. Snimanje zvuka

Tokom snimanja video materijala, zvuk nije bio sniman sa naroitom panjom jer

je bilo predvieno da u potpunosti bude zamenjen muzikom i glasom iz off-a. U

profesionalnom muzikom studiju za ove potrebe snimljen je offgde je izvrena i


30/45

25

neophodna montaa. Za potrebe izrade promotivnog filma o Beogradu, izraena

je namenska muzika.

5.4. Tekst

U skladu sa snimljenim video materijalom i idejom u fazi preprodukcije pripremljen

je tekst na engleskom jeziku za itanje u off-u. Jedan glas izgovara tekst i time

pojanjava snimke dajui interesantne podatke iz istorije grada i korisne

informacije o najvanijim ustanovama kulture, mestima za kupovinu, rekreaciju i

izlaske.


31/45

26

6. POSTRODUKCIJA

6.1. Montaa

Faza montae je jedna od najvanijih u produkciji filma. Ona predstavlja specifino

izraajno sredstvo filmske umetnosti, kreativan postupak koji ima za cilj postizanje

eljenog dramskog efekta u filmu. Montaa prestavlja organizovanje filmskog

materijala prema odreenom narativnom toku i davanje toj celini odgovarajueg

ritma i tempa.

Montani postupak u kome kadrove reamo sukcesivno, od poetka prema kraju,

nazivamo linearnim postupkom. Elektronska montaa je klasini primer linearnog

postupka jer montaer mora da predvidi mogua deavanja i skladu s tim donosi

odluke o duini i rasporedu kadrova. Na video trakama nije mogue fiziko rezanje

kadra ve se jedino presnimavanjem on moe pomeriti na drugo mesto odnosno

drugu traku. Problem s ovim postupkom je da ukoliko postoji vei brojpresnimavanja kvalitet snimka u tehnikom smislu opada. Iz ovog razloga esto se

primenjuje offlinemontaa na rezervnim snimcima (esto nie rezolucije) dok se

ne dobije eljeni raspored kadrova, tada se pomou liste montanih odluka (engl.

Editing Desition List), bazirane na vremenskom kodu7 (engl. time code), sa

originalnog snimka vri presnimavanje na finalnu kasetu.

Filmska montaa je nelinearni postupak jer se fizikim spajanjem bilo kojeg iseka

trake, moe sastaviti nova sekvenca. Savremena nelinearna montaa na

raunaru, simulacija je filmske montae. Naime, digitalan video zapis skladiten na

hard disku, ili drugom solid-state mediju, omoguava gotovo trenutni prikaz bilo

kog snimka ili njegovog dela, vrlo precizan rad i, naravno, neogranienu upotrebu

snimaka bez gubitka kvaliteta.

7

Svaka filmska slika ima svoju adresu u vidu vremenskog koda koji je upisan nanju, sastavljen je od niza brojeva prikazanih u formi - sat:minut:sekund:slika.


32/45

27

Nelinearna montaa u standardnoj definiciji (npr. PAL) mogua je na kunim

raunarima starim i do 10 godina, dok su za rad u visokoj definiciji u zavisnosti od

konkretnog standarda neophodni savremeni raunari, neto jaih konfiguracija.

Postoji velika konkurencija u proizvoaima softvera za nelinearnu montau, meu

njima najpoznatiji su: Avid Media Composer, Apple Final Cut Pro, Grass Valey

Edius,Adobe Premiere Pro i Sony Vegas Pro.

Trenutne tendencije u razvoju razliitih ureaja i sve veeg broja formata za

snimanje poput HDV, XDCAM HD, XDCAM EX, DVCPRO HD, AVC-Intra,

AVCHD, IMX, RED, 2K, 4K, dovele su do toga da u zavisnosti od opreme treba

izabrati odgovarajui softver. Najee svi proizvoai u svojim specifikacijama

omoguuju podrku za sve formate, ali vano je itati i informacije ispisane sitnim

slovima. Veliki deo specifikacije predstavlja marketing, a manji realne mogunosti

konkretnog softvera.

Za razliku od DV standarda koga su gotovo svi proizvoai video opreme prihvatili,

pojavom HD-a svi oni su poeleli da imaju sopstvene formate kako bi njima vezali

potroae i softverske kompanije za upotrebu samo njihovog proizvoda. Veina

formata koji se trenutno koriste imaju svoje nedostatke ako se ima u vidu trenutno

raspoloiva pratea oprema, ali i objektivan kvalitet slike i zvuka koji oni nude.

Final Cut Pro

Softver za nelinearnu montau Final Cut Pro razvijen je sredinom devedesetih

godina XX veka. Njegova komercijalna upotreba poinje nekoliko godina kasnije

kada ga od Macromedia-e kupuje Apple. Od 1999. godine do danas, Apple je

stalno radio na njegovom unapreenju i njegova trenutna verzija (Final Cut Pro 7)

u prodaji je od jula 2009. godine. Final Cut Pro dolazi u paketu nazvanom Final

Cut Studio koji pored glavnog softvera sadri: DVD Studio Pro 4, Motion 4,

Soundtrack Pro 3, Color 1.5 i Compressor 3.5.


33/45

28

Radno okruenje u Final Cut Pro 7

Radno okruenje u mnogome podsea na konkurentska reenja, sa 4 glavna

prozora: Browser, Canvas, Vieweri Timeline.

Browser

Ovaj prozor predstavlja virtuelnu radnu povrinu koja daje prikaz upotrebljenih

fajlova unutar projekta na kome se radi. Browser podsea na prikaz u Finder-u

(My ComputerWindows Vista Finder Mac OS X), meutim, on nema svoj fiziki

prostor na hard disku, ve samo upuuje program na lokacije na kojima se

potrebni fajlovi nalaze.

Canvas

Pregled video materijala montiranog u panelu Timeline preko koga prelazi

indikator trenutne pozicije mogu je u prozoru Canvas. Takoe u ovom prozoruse

iz prozora Browser ili Viewermoe prevui audio, video ili grafiki fajl (skraeno

klip) koji se automatski postavlja u Timeline, ali i reprodukuje u samom prozoru

Canvas. Posebna funkcija koja razlikuje Canvas od slinih prozora u drugim

softverima za nelinearnu montau jeste edit-overlay koji nudi sve potrebne metode

da se eljeni fajl ubaci u sekvencu koja se montira u pitanju su:

Slika 6.1 - Izgled Canvas i opcije edit-overlay


34/45

29

overwrite edit, koji presnimava sa odabranim klipom, fajl koji se nalazi na

odabranom mestu (upotrebom ove opcije mogue je brisanje sadraja);

insert edit, omoguava ubacivanje odabranog klipa na eljeno mesto

pomerauji prethodno postavljeni sadraj udesno, a ukoliko je potrebno i

seui ga na odabranom mestu (upotrebom ove opcije ne brie se sadraj)

replace edit, zamenjuje klip u Timeline-u novim

fit to fill, zamenjuje klip u Timeline-u novim, ali za razliku od replace edit

alatke vri promenu brzine klipa kako bi tano popunio potreban prostor u

Timeline-u

superimpose edit, omoguava da se sputeni klip nae tano iznad klipa

koji je oznaen u Timeline-u.

Funkcija edit-overlay izuzetno ubrzava montani proces i jedan je od najboljih

naina (pored mnogih) za upotrebu softvera.

Slika 6.2 - Izgled radnog okruenja u Final Cut Pro

Viewer

ProzorViewerposeduje nekoliko odeljaka za svaki odabrani klip koji se u njemu

prikazuje. Izmeu ostalog u njemu se nalazi kontrola efekata, kifrejmova, veliine,providnosti, seenje, rotacija, distorzije i senke odabranog klipa.


35/45

30

Timeline

Predstavlja prozor u kome se reanjem sekvenca, u kojima se nalaze kadrovi ili

druge sekvence, izvodi montaa. Timeline moe imati neogranieni broj video

kanala na koje se moe postaviti video ili grafiki sadraj, dok je broj audio kanala

na kojima je mogue postaviti mono, stereo i 5.1 trake ogranien na 99.

Prebacivanje snimljeno materijala kopiranje i ingesting

Snimljeni materijal je nakon svakog snimanja kopiran na eksterni hard disk preko

posebnog Panasonic-ovog softvera P2CMS za arhiviranje P28 sadraja koji pored

sigurnog kopiranja omoguuje izmenu odreenih podataka, ali i odabir snimaka ili

delova snimaka koje elimo sauvati na raunaru. U sluaju Mac raunara

prebacivanje9 se vri preko FireWire 400 porta.

Gruba i fina montaa

Nakon poslednjeg dana snimanja, baza je sadrala oko 200GB snimaka to je

priblino 200 minuta snimljenog materijala u HD formatu 720p/N. Pristuplio se

gruboj odabiru kadrova koji bi mogli nai svoje mesto u filmu.

8P2 kartice imaju posebnu strukturu uvanja podataka, u posebnim folderimaunutar glavnog Contents foldera uvaju se odvojeno video fajlovi, thumbnail-i,audio fajlovi snimljeni sa slikom, audio fajlovi naknadno snimljeni, podaci(metadata) o snimanju, i fajlovi koji povezuju sve sadraje foldera u jedan fajl poklipu unutar softvera za nelinearnu montau. P2 kartice formatirane su u FAT32fajl sistemu kako bi zadrale kompatibilnost sa PC i Macraunarima. Fajlovi kojisu vei od 4GB automatski se dele pri snimanju, a pri ingest-u se neosetno spajajuu jedan.

9U domaoj literaturi esto se pogreno, potpuno razliiti metodi preuzimanjavideo zapisa sa nekog medija ili kamkordera na raunar nazivaju digitalizacija.Digitalizacija je proces prebacivanja analognog u digitalni signal koji je sve manjeaktuelan pojavom velikog broja digitalnih video standarda. Engleska terminologijapoput capture (uhvatiti) ili ingest (progutati) mnogo bolje opisuje proces koji se

odigrava izmeu raunara i kamere, jer digitalno snimljeni materijal preko samodobija drugaiji oblik prebacivanjem u raunar, a informacija na nivou 1 i 0 ostaje(gotovo) ista.


36/45

31

Slika 6.3 - Izgled prozora Log and Transfer

U Final Cut Pro softveru, preko opcije Log and Transferomoguen je tzv. ingest

snimaka sa P2 kartice ili iz ve postojee baze sa klipovima na hard disk. Iako

Final Cut Pro prema specifikacijama u potpunosti podrava P2 standard, za razliku

od nekih drugih softvera, preko prozora Log and Transfervri se prebacivanje u

*.mov fajl sa DVCPRO HD kodekom, tako da ne dolazi do gubitaka u kvalitetu, ali

dolazi do gubitka nekih propratnih tekstualnih podataka koji se nalaze unutar

Contents foldera.

Omoguen je ingest celog sadraja ili delova i pregledanje unutarPreview ekrana.

Takav materijal se skladiti u radni folderFinal Cut Pro-a.

Po zavretku odabira kadrova, otpoela je faza grube montae. Prema utvrenomrasporedu, od kadrova snimanih u jutarnjim asovima do onih snimanih nou

izvrena je raspodela, a u skladu sa prethodno snimljenim tekstom u off-u i

namenskom filmskom muzikom otpoelo je oblikovanje filma.

anr filma neprestano je nametao da svaki kadar, i svaki sledei kadar, imaju

jedino za cilj da se gledalac, budui turista, vrlo lako uklopi u taj svet i da ga prizori

iz svakodnevog ivota Beograda privuku i da poeli da se nae u njemu.


37/45

32

Ideja je bila da se najvie montaom na rez povea dinamika izmeu kadrova, ali

u pojedinim trenucima kada je trebalo blie povezati odreene vizuelne elemente

koji na prvi pogled nisu delovali povezano korieno je pretapanje.

Ponekad je bilo teko nai dobar kadar koji bi u najboljem svetlu mogao da

predstavi neki objekat, tada je uz pomo raznih tehnika (usporavanja brzine

reprodukovanja, maski, okretanja u ogledalu, seenja delova slike itd.) omogueno

korienje ve upotrebljenih kadrova ili kadrova s grekom.

Iako su svi kadrovi snimani sa stativa, pri venkovanju, nekoliko kadrova imalo je

runa trzanja i zahtevalo je upotrebu posebnog video efekta SmoothCam. Nakon

nekoliko minuta, po zavretku renderinga, program je bio u stanju da izrauna

nagle pokrete kamere u odnosu na nasumino odabrane piksele unutar slike i da

blagim seenjem, poveavanjem i rotiranjem slike uini da kadar izgleda

savreno mirno.

Nakon to je proces montae zavren bilo je neophodno izvriti izradu pratee

grafike.

6.2. Izrada pratee grafike

Grafika u promotivnom filmu ima za cilj da naglasi bitne injenice, ali i da estetski

ulepa celokupno delo.

Pratea grafika za video je sve ee svedena 2D reenja, sa vrlo malo animiranih

pokreta ili na 3D grafiku kojoj je fotorealistinost svedena na najmanji mogui nivo.

Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane: izrazita dvodimenzionalnost uz

svedenost animacije na minimum, moe podseati na iseak grafike iz nekog

flajera, dok potpuno savrena 3D grafika koja u naglaava detalje za koje nismo

znali ni da postoje, moe opteretiti ukupan kadar i dovesti do toga da se na kraju

bitna informacija prikazana grafikom ili informacija prikazana video snimkom

previde.


38/45

33

Motion 4

Zbog lake integracije u Final Cut Pro umesto verovatno najboljeg softvera za

izradu animirane 2D grafike Adobe After Effects, Motion 4 pojavio se kao dobra

zamena za relativno jednostavan zadatak.

U promotivnom filmu o Beogradu, grafika je naglaena samo na poetku u vidu

uvodne pice i uvodnog kadra kada je njena uloga izuzuzetno bitna. Kasnije

pojavljivanje grafike slui samo kao dopuna i zbog izrazite upotrebe na poetku

predstavlja balans bez koga bi njena kasnija eventualno manja upotreba izgledala

kao greka.

Motion 4 obiluje polugotovim elementima ijim promiljenim kombinovanjem mogu

biti postignuti dobri rezultati: animiranim svetlosnim postavkama, animiranom

kretanju kamere kao i odreenim vektorskim objektima koji se mogu relativno lako

izmeniti ili nacrtati upotrebom slinih alatki onima u softverima CorelDraw iliAdobe

Illustrator.

Slika 6.4 - Izgled radnog okruenja u Motion


39/45

34

Kako bi se na samom poetku gledalac filma uvukao u priu, obris Beograda se

polako otkriva dok se snimak aviona koji prolee ka njemu pretapa. pica

namerno sadri video i animiranu grafiku, jer se time simbolino grad sa crtea

oivljava u neto realno i dostupno.

Simbol Beograda, Pobednik, najnaglaeniji je objekat u grafici filma, naroito pri

pojavljivanju potpisa. Upotreba neutralne sive boje u veem delu pice omoguuje

da crvena linija koja se razvija probudi oseaj iekivanja vane poruke na kraju

njenog formiranja. Svaki sledei put pojavom crvene boje gledaocu se naglaava

grafika i njegova panja se usmerava na taj deo ekrana.

Vrlo je vano u izradi animirane grafike obratiti panju na njeno trajanje, ona ne

sme biti preduga, ali je vrlo vano da traje dovoljno dugo da se sa lakoom proita

ili sagleda njen sadraj.

Posebna grafika, znatno statinija pojavljuje se tokom prvog kadra u filmu, kada je

upravo zbog manjka boja, i kontrasta gledaocu omogueno da se skoncentrie na

zvunu informaciju, a da je grafika samo dopunjava.

6.3. Compositing

Zbog jednostavne grafike koja samo dopunjuje video snimke grada, kompoziting

nije zahtevao rad u softveru Motion 4.

Ubacivanjem klipa na kanal iznad koga se nalazi video (nalik lejerima u AdobePhotoshop-u) moe se dobiti pretapanje grafike i videa.

U prvom kadru izrada grafike zahtevala je vie posla jer njena pozicija bila u

kadru, a ne iznad njega. U Adobe Photoshop-u, prethodno skenirane stare mape

Beograda su oiene i na mesto ukastog papira, brisanjem sadraja, ostavljen

je prostor za alfa kanal koji e omoguiti da se grafika bolje uklopi u snimljeni

kadar. Pored mapi, u Photoshopu su napravljene maske kako bi se ograniila

providnost na odreeni deo kadra.


40/45

35

Upotrebom odgovarajuih naina za meanje sadraja dva video kanala, uz

upotrebu najjednostavnijih parametara Motion panela poput: pozicije, providnosti i

veliine, unutarViewerprozora dobijena je lagana grafika koja upotpunjuje priu o

istoriji Beograda.

6.4. Obrada zvuka

Nakon to je u potpunosti zavren postupak fine montae slike usledila je obrada

zvuka u softveru Soundtrack Pro, koji poput ostalih iz paketa Final Cut Studio ima

dobru integraciju u bazini softver za montau.

Najpre je trebalo dodatno poboljati snimak glasa upotrebom ekvilajzera i

kompresora ime je postignuta lea boja glasa i bolja razumlivost govora.

Trebalo je ujednaiti nivo pratee muzike u trenucima kada nema glasa u off-u i

omoguiti da se muzika kada se uje tekst neprimetno uklapa i da ne odvlai

panju gledaoca.

6.5. Kolor korekcija

Kolor korekcija je neophodna u svim video sadrajima iji izraz tei

profesionalnom. Ona moe biti neprimetna ili oigledna. Primeri za oiglednu kolor

korekciju su u na primer televizijskoj seriji CSI: Miami gde je ceo ton slike

ukast, to stvara posebnu atmosferu. S druge strane moe se teiti plaviasto-

tamnom izgledu (horor filmovi) ili potpuno zasienim bojama (komedije).

Color 1.5

Kolor korekcija izvedena je nakon finalne montae slike i zvuka u softveru Color

ija fina podeavanja uz izuzetno dobre algoritme omoguavaju postizanje

ujednaenosti snimka i podizanju ukupnog kvaliteta snimka.


41/45

36

SoftverColordobro je osmiljen i posao kolor korekcije se obavlja u prolazima.

Najpre se na nivou svakog klipa (uvezenog sa Timeline-a Final Cut Pro) i na

njegovom celoj slici vri podeavanje.

U tzv. Primary room se najpre podeava kontrast, senke moraju biti dovoljno

izrazite (crno na slici, da bude crno), a osvetljeni tonovi dovoljno svetli (belo na

slici, da bude belo). Da bi se dodatno poboljao balans belog u snimku, u srednjim

i osvetljenim tonovima vri se korekcija boje, naglaavanje odreenih boja (da

nebo bude plavlje, trava zelenija i sl.)

Slika 6.5 - Izgled radnog okruenja Color

U sledeoj fazi, Secondary room, omogueno je da se samo na delovima slike,

pomou maski, odradi kolor korekacija. Kada na primer elimo da u kadru pisaeg

stola, samo asovnik bude crven, a ne roze, a da knjigu pored njega ostavimo da

bude plava i da promenom boje ne utiemo na nju potrebno je iscrtati masku i tek

onda primeniti kolor korekciju. Vano je znati da velike promene u boji mogu

dovesti do pojave uma koji nije uoljivo dok se ne izvri reprodukcija u realnom

vremenu (prikaz za vreme korekcije je na konkretnoj slici na kojoj se nalazi

indikator trenutne pozicije).


42/45

37

ColorFX, omoguava da se sa ve gotovim reenjima u veoj meri utie na sliku,

moe se dodati efekat sepia, crno-belo, mogu se izdvojiti boje (npr. film SinCity i

crvena boja u njemu) tada snimak poslati u Primary Out gde se vri korekcija na

nivou cele sekvence, a ne klipa.

Nakon svih ovih faza, sekvenca se moe vratiti u Final Cut Pro ili renderovati u

poseban fajl.

6.6. Finalni format za reprodukc iju

Po povratku materijala iz softvera Coloru Final Cut Pro opcijom Share aktiviran je

program Compressor koji omoguava odabir finalnog formata za reprodukciju.

Standard za reprodukciju HD materijala u prenosivoj formi predstavlja Blu-ray

video, ija podeavanja unutar softvera omoguavaju da se odredi nivo

kompresije, odnosno eljeni kvalitet. Ovako pripremljen film mogue je narezati na

Blu-ray disk. Zbog jo uvek retke upotrebe Blu-ray plejera, odlueno je da film

bude pripremljen u 2 formata: QuickTime H.264 i AVCHD.

Kodek H.264 moe biti smeten u *.m4v, *.mov ili *.avi fajlu, prua izuzetno veliki

kvalitet fajla, ali je njegovo putanje na raunarima (PC ili Mac) uslovljeno

performansama hardvera u zavisnosti od odabranog kvaliteta tj. kompresije.

Film pripremljen za reprodukciju AVCHD formatu, prua neto nii kvalitet slike, ali

znatno veu kompatibilnost sa raznovrsnim hardverom. Na poseban nain softveri

za rezanje diskova pripremaju ove fajlove pomou H.264 kodeka ogranienog na16 Mbit/s za standardni DVD to omoguuje reprodukciju na velikom broju

raunara i standalone Blu-ray plejera.


43/45

38

7. ZAKLJUAK

Izrada promotivnog filma, kao podanra dokumentarnog filma, predstavlja pravi

izazov kako iz tehnikog tako i umetnikog aspekta, koja uz znanje i ljubav prema

tom poslu zahteva puno rada.

Izraavajui sopstveni stav bez rei, mimike, ili gestikulacije, samo slikom koju ste

isekli iz stvarnosti, ba takvim kadrom koji ne prikazuje ni manje ni vie u

mogunosti ste da nekog ubedite u jedno ili drugo. Snimanje odreenog kadra

predstavlja veliku mo, a kasnijeu postupku montae imate jo veu mo da ga

uvrstite ili izbacite, ta neograniena mo nekada je preteka za autora. Najmanji

problem u izradi filma prestavlja odabir alatke u programu i njena upotreba, dok

razlog za upotrebu ba te alatke na tom mestu, nekada je lako objasniti sebi ili

manjini, a teko drugima ili veini. Upravo u promotivnom filmu treba se kloniti

isuvie neobinih reenja koja mogu odbiti deo populacije kojoj je film namenjen.

Beograd prikazan u ovom filmu, jeste onakav kakvim ga ja vidim i volim, ali on nesadri ba sve ono to kod Beograda volim. Ulicu u kojoj ivim i drvored koji

zaklanja fasade starih kua, pa i kuu mojih roditelja, ne mora da vidi svaki turista.

Meni je pogled na kuu u kojoj ivim lepi od pogleda na mnoge poznate i vane

zgrade i ustanove prikazane u filmu, ali upravo mera da osetite ta drugi ele od

filma njemu daje ivost i mogunost da se veliki broj gledalaca u njemu pronae, ili

zainteresuje za neto o emu do tada nisu znali.

Promotivni filmovi danas se najee rade u izuzetno visoko budetnim

produkcijama. Njihova uloga je da prodaju proizvod ili uslugu najveem broju onih

koji ga pogledaju, ili da im nametnu san o tome kakv bi im ivot bio kada bi to sebi

mogli da priute.

Promotivni film o Beogradu, snimljen je i izmontiran na nain da nenametljivo

predstavi glavni grad Srbije, da zainteresuje, obrazuje i razonodi onoga ko gagleda, da poeli da doivi ue Save u Dunav, Beogradsku tvravu, proeta Knez


44/45


45/45

8. LITERATURA

1. Erik Barnouw, Dokumentarac, Oxford University Press, 1993.

2. Miodrag Medigovi, Digitalni film, Institut Fakulteta dramskih umetnosti,

Beograd, ?.

3. Ben Long, Sonja Schenk, The Digital Filmmaking Handbook, Charles River

Media Inc, SAD, 2002.

4. Gerald Milerson, Television production, Focal Press, SAD, 1999.

5. Grupa autora, Filmska enciklopedija, JLZ Miroslav Krlea, Zagreb, 1986-

1990.

6. Grupa autora, Leksikon filmskih i TV pojmova, Fakutlet dramskih umetnosti,

Beograd, 1993-1997.

7. Wikipedia - Documentary

8. Wikipedia - Travelogues

9. Wikipedia - Propaganda movies

Etape Rada Na Filmu

Documents

Transcript of Etape Rada Na Filmu