Дарко Брашњовић

Дарко Брашњо-

вић је ученик осмог разреда и већ осам го-дина тренира џудо. На такмичењима има запа-жене резултате.

Свима онима који сматрају да је џудо опасна и насилна ве-штина данашњи разго-

вор са мојим саговорником потпуно ће променити мишљење. – Како доживљаваш џудо? – Ова племенита борилачка вештина за мене представ-

ља уметност и велику љубав. – Од када тренираш џудо? – Почео сам од своје седме године, тако што је мој друг

помислио да ћу бити добар у томе, па ме је одвео на тренинг. Свидело ми се и наставио сам да тренирам. Још од тада се у мени стварала љубав према џудоу.

– Да ли си путовао ради усавршавања? – Да, ишао сам у Русију, Белорусију, Литванију... – Који је твој највећи успех? – На Републичком такмичењу одржаном у Бору освојио

сам треће место. – Који је твој следећи циљ? – Прво планирам да освојим прво место на Републичком

такмичењу, а касније и олимпијско злато. – Чиме планираш да се бавиш у будућности? – Планирам да постанем тренер џудоа. Мој саговорник је на свом првом интервјуу одговарао крат-

ко, али веома узбуђено. Ово је, како каже, први од многих ин-тервјуа који ће имати у будућности.

Разговор водила Соња Кузман VIII/1

Филип Стојановић

Филип Стојановић је ученик осмог разреда. Тре-нира карлинг, у коме је веома успешан. Поред карлинга, Филип се бави и графичким дизајном.

Филип је члан репре-зентације Србије у карлингу. Недавно се репрезентација вратила са Европског првен-ства освојивши бронзану ме-даљу.

– У Данској сте освоји-ли бронзану медаљу. Какви су ти утисци?

– То је било незаборавно искуство. Упознао сам доста људи који се баве карлингом дуже него ја и научио много од њих. Такође, много тога сам научио и од новог тренера наше репрезентације Камил Јан-сен. Леп је, а истовремено и чудан осећај када схватите да представља-те своју земљу. У тренуцима када смо губили, погледао бих у заставу Србије и сетио бих се људи који нас подржавају. Тада бих пожелео да нашу земљу учинимо поносном.

– Како је текло такмичење? – Такмичење је текло добро по нас. Било је успона и падова, али

смо све пребродили и вратили се са медаљом у Србију. Наши мечеви су трајали по отприлике три сата, а имали смо два меча дневно. Било је веома напорно, и физички и психички. Побеђивали смо јако добре репрезентације, а дешавало се и да изгубимо од оног од кога нисмо очекивали да ћемо изгубити. Имали смо и пехове друге природе. По-што смо изнајмили кућу недалеко од хале, добили смо бицикле којим ћемо ићи на тренинге и утакмице. За време такмичења су нам украли један бицикл, а на једном су избушили гуме. Ми смо и поред тога успе-ли да добијемо мечеве тих дана. Последњи меч који смо играли на так-мичењу био је против Румуније. Тада смо изгубили и тиме освојили бронзу. Ово Светско првенство било је прво озбиљније такмичење за мене.

– Већ дуго времена тренираш карлинг, спорт који је мало заступљен у Србији (неки људи чак и не знају за њега). Како си дошао на идеју да тре-нираш баш овај спорт?

Филип (лево) на терену

– Моји родитељи играју карлинг. За карлинг сам сазнао 2006. го-дине, тада сам и бацио први камен. Имао сам седам година. Пошто сам био мали, нисам озбиљно размишљао о томе. Затим сам 2008. године почео да путујем са родитељима на тренинге, а 2012. године сам позвао

још неке другаре да тренирају. Оформили смо прву јуниорску репрезентацију Срби-је. Пре две године сам одиграо први меч за репрезентацију и од тада се све озбиљ-није бавим карлингом. Улазак у репрезен-тацију ме је мотивисао да напредујем. На-предовао сам до сениорске репрезентаци-је.

– Можеш ли да нам укратко опишеш како изгледа тренинг карлинга?

– Пошто Србија нема халу за кар-линг, Савез организује пут у Словачку, где се тренира на леду. У Словачку идемо два–три пута годишње на по пет–шест да-на. У Србији имамо кондиционе тренинге на „Партизановом“ стадиону. Те тренинге

нам држи тренер Aтлетског клуба „Партизан“. Тренинг на леду траје између сат и по и два и по сата. Сваки тренинг почиње петнаестоми-нутним загревањем ван хале, а затим се петнаест минута загревамо на леду. Тада радимо избацивање камена и клизање на леду у карлинг пози. Током тренинга радимо и сложеније ствари. Радимо на преци-зности, стабилности и на тактикама кроз разне занимљиве дрилове.

– Који су твоји даљи циљеви у овом спорту? – Моји даљи циљеви везани за карлинг су да се квалификујемо у

веће рангове такмичења и да одемо на Зимске олимпијске игре и на Светско првенство.

– Поред карлинга Филип се бави и графичким дизајном и статичним 3-д моделовањем. Објасни нам шта ова занимања подразумевају.

– Још од детињства маштао сам о томе да имам своју емисију. Пре неколико година сам открио да се на интернет страници You Tube могу поставити различити клипови. Направио сам канал и почео да снимам различите клипове. Од тада сам почео да се бавим видео мон-тажом, пошто ми је понекад било потребно да „исечем“ неке делове клипова и слично. Тада сам пронашао курс за 3-д моделовање, на коме се учи да се праве 3-д карактери (ликови), који би се касније користи-ли за анимиране филмове. На том курсу сам упознао „Фотошоп“, који сам почео да истражујем и вежбам рад у њему. Последњих неколико

Филип (други слева) са репрезента-цијом и бронзаном медаљом

месеци почео сам да правим слике. Графички дизајн је примењена уметност у којој се одабирају и аранжирају визуелни елементи, као што су типографија, фотографија, илустрација и боје како би се пре-неле поруке одређеној публици. Ту спадају новине, часописи, плакати, билборди, визиткартице, интернет странице, логотипи...

– Снимио си и краткометражни филм у својој школи о очувању животне средине. Реци нам нешто о томе.

– На идеју сам дошао када ми је дру-гарица показала рекламу за филмски кон-курс. Награда за победника је била „сам-сунг“ телефон за сваког члана екипе. Нарав-но, свима је био потребан телефон, па смо се пријавили. На идеју за тему филма дошао сам тако што сам сваког дана виђао ученике како загађују животну средину, бацајући смеће у двориште. Снимање тог филма ми је уједно била и вежба за монтажу и продук-цију, којом сам тада размишљао да се бавим. Нажалост, нисмо добили телефоне, али је филм по оцени публике био седми у конкуренцији од 125 филмова, чиме сам веома задовољан.

Разговор водила Јелена Бишевац VIII/2

Фестивал на коме је Филип учествовао са својим филмом

Василије Драганић

Василије Драганић је ученик VI/1 разреда наше школе. Ње-гов таленат је тенис. Он има пуно трофеја и медаља са разних ме-чева и турнира. Један од његових најдражих трофеја је освојено прво место на такмичењу града Београда. Василије са такмичио и на државном првенству и освојио је пето место.

Ниједан од ових успеха не би био могућ да није постојала жеља за спортом. Поред јаке жеље, да бисте постигли овакве ре-зултате, потребно је и мно-го рада – Василије тренира 13–14 сати недељно.

Као мали, гледао је те-ниске мечеве, а када је ви-део како Новак Ђоковић игра, пожелео је и он да тренира тенис. Одмах је питао свог оца да га упише у тениски клуб. Жеља му се остварила! Енергију му даје и његов идол, Енди Мареј. Чим га је видео на терену, замислио је да се нађе у ње-говој улози.

Василије би желео да каријеру настави у Амери-ци и тамо оствари даље ус-пехе, играјући професио-нално тенис.

Поред тениса, Василије воли и кошарку, фудбал и остале спортове.

Текст написао Лазар Стоилковић VI/1

Анђела Врготић

Анђела Врготић је ученица VI/1. Она тренира сквош. Овај спорт је мало заступљен у Србији, али упркос томе Ан-

ђела се труди да у њему дâ своје најбоље. Њени успеси не би би-ли могући без њеног оца. Он је менаџер сквош клуба, па јој је дао прилику да се опроба у овом спорту. Чим је пробала, заволела је сквош.

Анђелини успеси су се гомилали. Највећи успех јој је учествовање на Европском првен-ству. Била је и надомак турнира у Сједињеним Америчким Државама.

Почела је да се бави сквошом пре пет годи-на. Иако је понекад напорно, Анђела не мисли да одустане јер је упорна и тврдоглава.

Пошто сквош не спада у најпопуларније спортове на свету, Анђелин идол је њен друг. Он је један од најбољих сквошиста у њеном клубу. Ако желите да сазнате нешто више о сквошу, можете посетити веб-страницу: www. squashland.com. Можда одлучите да почнете са тренинзима!

Текст написао Лазар Стоилковић VI/1

Лазар Стоилковић

Лазар Стоилковић је ученик одељења VI/1. Он има много интересовања. Лазареве дипломе се налазе на полицама његове собе, али и у холу наше школе. Неке од најважнијих су дипломе са такмичења из биологије и дипломе са „Мислише“.

Лазарева соба је пуна енциклопедија, романа, али и стрипо-ва. Он је члан Народне библиотеке, читалачких клубова „Весели четвртак“ и „Дарквуд“, организације „Црвени крст“, Астроном-ског друштва Београда. Учествовао је на многим литерарним и ликовним конкурсима. Похађа многе секције – из немачког, ен-глеског, математике, ракетно-моделарску секцију, литерарно-но-винарску и библиотекарску секцију. Његови омиљени предмети су физика, математика, биологија, историја, географија и енгле-ски.

Сваке године Лазар посети Сајам науке, а у часопису „Popu-lar science“ објавио је чланак у којем се промовише наука. Био је учесник летњег језичког кампа који је организовала школа стра-них језика.

Поред енглеског и немачког језика, које учимо у нашој шко-ли, Лазар се занима и за италијански, руски и француски језик, као и за „егзотичне“ језике – латински и хебрејски.

Текст написали чланови литерарно-новинарске секције

Андреј Илић

Андреј Илић је ученик одељења VII/2. Капитен је „Партиза-на“ у категорији млађих пиони-ра.

Фудбал тренира седам го-дина. Прве фудбалске кораке направио је у Школи фудбала „Винер“. У „Партизану“ игра већ пет година. У почетку је иг-рао са старијима док се екипа дечака његовог годишта није формирала.

Питао сам Андреја која утакмица му је била најдража.

– Моја најдража утакми-ца је она против фудбалског гиганта, Фудбалског клуба „Милан“ на турниру у Ита-лији. Иако сам имао трему због чињенице да ћу играти про-тив великог клуба, на терен сам изашао растерећен пошто нас је тренер опустио пред утакмицу, рекавши нам да су и њихови играчи „од крви и меса“. Утакмица је била занимљи-ва, играли смо борбено, понекад и оштро. Од првог минута утакмице мој тим их је напао брзим пасом и трчањем. Погот-ком нашег бека добили смо самопоуздање и остатак утакмице држали смо их под контролом. Овом утакмицом доказали смо да можемо да се носимо са најјачим тимовима на свету. То нам је дало подстрек да дамо најбоље од себе у нашем даљем бављењу фудбалом.

Разговор водио Миодраг Мирковић VII/2

Марко Којић

Марко Којић је ученик VII/1

одељења. Капитен је „Црвене звезде“ у категорији млађих пионира.

Интересовање за фудбал пренео му је његов отац који је био тренер. Марко је, још као мали, ишао са оцем на утакмице и тако је заволео фуд-бал. Почео је да тренира у пролеће 2006. године. Највећа подршка на пу-ту да успе био му је отац, који је про-водио све своје слободно време са

Марком на тренинзима. Марко игра за „Црвену звезду“ на само зато што је то вели-

ки клуб у коме може да напредује већ и зато што одмалена навија за њу. Својим трудом и залагањем на тренинзима заслужио је ка-питенску траку. Оно што му даје снагу јесу навијачи, који имају одличну кореографију, али и мисао да ће једнога дана бити успе-шан као његов идол – Немања Видић.

Са Марком Којићем разговарао Миодраг Шајковић VII/1

Анђела Чучковић

Анђела Чучковић је од ове школске године ученица наше школе. Иде у одеље-ње VII/2. Дошла је из Требиња како би у Београду наставила да се бави пливањем. Плива дисциплину делфин и леђно.

Пливањем је почела да се бави када је имала шест година. Када је први пут ис-кусила какав је осећај бити у базену, од-мах је знала да је то спорт којим ће се она бавити. Када је на тренингу, у води, забо-

рави на све проблеме. Пливање јој пружа прилику да се дружи са пријатељима, да путује и да упознаје нове пределе и другове.

Некад је тешко ускладити обавезе у школи са тренинзима и такмичењима. Тренинге има сваког дана, али и поред тога, Анђе-ла је одличан ђак. На томе што је успешна на два поља, захвална је својим родитељима и тренеру. Прихватила је обавезе јер када нешто желиш да оствариш, мо-раш се одрећи много тога. Тако Анђели летњи и зимски распуст не представљају одмор, као дру-гој деци, већ прилику за тренинге и такмичења.

Анђела до сада има пет трофеја, 250–300 медаља и 15 ди-плома. Циљ јој је да оде на Олимпијаду и да освоји медаљу.

Са Анђелом Чучковић разговарала Александра Чолић VII/2

Ема Пришинг

Ема Пришинг има 12 година и иде у VI разред наше школе.

Бави се каратеом већ пет година. Имала је доста такмичења на ко-јима је побеђивала.

Карате је почела да тренира у трећем разреду, а интересова-ње за овај спорт појавило се тако што је и Емин брат тренирао ка-рате.

Ема има тренинге 3–4 пута недељно. Кад порасте, волела би да буде тренер каратеа. Поред каратеа, Ема иде и на фолклор.

Најтеже такмичење за њу било је када је имала жути појас. То је уједно било и њено прво такмичење. Сада има плави појас.

Текст написала Ема Пришинг

Јелена Лопичић

Јелена Лопичић је рођена 27.11.2001. год. и тренира тенис од своје седме године. Почела је да тренира тенис зато што јој је мама тениски тре-нер. Тренинзи јој одузимају чак десет сати не-дељно, а два пута недељно има кондиционе тре-нинге и тренинге истезања. Идол јој је Новак Ђо-ковић јер је борбен, а од тенисерки допада јој се начин игре Викторије Азаренке.

Свој за сада највећи успех Јелена је оствари-ла почетком летњег распуста на градском такмичењу – освојила је друго место. Када порасте, волела би да освоји „Виблдон“, је-дан од највећих тениских турнира. Свакако, желела би да се тени-сом бави професионално.

Текст написала Јелена Лопичић

Тијана Мијаиловић о себи

Зовем се Тијана Мијаиловић. Идем у Основну школу „Вој-вода Мишић“ и пети сам разред.

У слободно време бавим се гимнастиком. Ишла сам на мно-го такмичења. Најбоља су ми била она на којима сам са својом екипом освајала прва места, а то је било много пута. Тренирам гимнастику од своје девете године. Тренинге имам на старом ДИФ-у. Два пута недељно имам тренинге – утор-ком и суботом. Волела бих да их имам више. Тренинзи ми обично трају сат времена, али када имамо такмичења трају и по два сата. Најуспешније смо биле на Републичком такмичењу 2011. и 2012. године, када смо освојиле прво место.

Моје бављење гимнастиком за-почело је у школи. У првом и другом разреду ишла сам на гимнастику у школи, а у трећем разреду сам се пребацила на стари ДИФ.

Тренинге нам држе две девојке, Јелена и Анђела. Оне нам смишљају кореографије и налазе музику.

Једног дана бих волела да будем као Тијана Крсмановић, ре-презентативка Србије у ритмичкој гимнастици. Сваки њен наступ пратим са великом пажњом. Она вежба са чуњевима, траком, лоп-том, обручем и вијачом.