УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ратарство и повртарство

Кандидат: Ментор:

Филип Илић др Жарко Илин

дипл. инж. редовни професор

Принос, компоненте приноса и морфолошка

својства црног лука (Allium sp.) у условима

умањених заливних норми

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

__________________________________________________

Комисија за оцену и одбрану мастер рада:

______________________________________

др Жарко Илин - ментор

редовни професор за ужу научну област Ратарство и повртарство

Пољопривредни факултет, Нови Сад

______________________________________

др Ивана Максимовић - председник комисије

редовни професор за ужу научну област Физиологија и исхрана биљака


______________________________________

др Боривој Пејић - члан комисије

ванредни професор за ужу научну област Ратарство и повртарство


С А Д Р Ж А Ј

РЕЗИМЕ 1

SUMMARY 2

1. УВОД 3

1. 1. Начини производње црног лука 8

1. 1. 2. Производња луковица из арпаџиика 8

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА 10

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 11

3.1. Услови земљишта 14

3.2. Метеоролошки услови 16

3.2.1. Падавине и температура ваздуха 17

4. РЕЗУЛАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 18

4.1. Принос црног лука 18

4.2. Морфолошке особине црног лука 20

4.3. Компоненте приноса црног лука 26

6. ЗАКЉУЧАК 30

ЛИТЕРАТУРА 31

1

ЕФЕКАТ УМАЊЕНИХ ЗАЛИВНИХ НОРМИ НА

МОРФОЛОШКА СВОЈСТВА, ПРИНОС И КОМПОНЕНТЕ

ПРИНОСА ЦРНОГ ЛУКА

РЕЗИМЕ

Оглед са наводњавањем црног лука изведен је 2015. године на окућници

приватног поседа у Бачком Јарку, на земљишту типа карбонатни чернозем лесне терасе.

У истраживањима су биле заступљене сорте Купусински јабучар и Холандски жути.

Црни лук је наводњаван локално капањем. Оглед је постављен по методу блок система

у три понављања и прилагођен условима наводњавања. У огледу су биле заступљене

три варијанте наводњавања T1, T2 и T3. Заливна норма је износила 30 mm. Значи, када је

лук заливан на првој варијанти T1 заливна норма је била 30 mm, на другој T2 22,5 mm

(25% мање воде у односу на потребе биљака) и на трећој T3 15 mm (50% мање воде у

односу на потребе биљака). У огледу је била заступљена и контролна, ненаводњавана

варијанта. Време заливања је одређивано методом водног биланса применом

коефицијената културе (кc) и референтне евапотранспираcије (ЕТо). Обрачун ЕТо

извршен је методом Hergreaves-а. Наводњавање је обављано када је лакоприступачна

вода из слоја земљишта до 30 cм била утрошена од стране биљака. На свим варијантама

наводњавања принос црног лука био статистички значајно већи у односу на контролну,

ненаводњавану варијанту. Чињеница да код сорте Холандски жути нису утврђене

статистички значајне разлике у приносу луковица између варијанти наводњавања Т1 и

Т2 указује на могућност примене умањених заливних норми у производњи црног лука.

Једногодишња истраживања нису меродавна за извођење коначних закључака о

могућности примене умењених заливних норми (дефицитарног наводњавања) у

производњи црног лука у променљивим климатским условима Војводине.

Кључне речи: црни лук, принос, умањене заливне норме (дефицитарно

наводњавање)

2

EFFECT OF DEFICIT IRRIGATION ON MORPHOLOGICAL

CHARACTERISTICS, YIELD AND YIELD COMPONENTS OF

ONION

SUMMARY

The trial with irrigated onion was conducted at private experimental farm in Bački

Jarak near Novi Sad, on the calcareous chernozem soil of the loess terrace in 2015. Two onion

varieties Kupusinski jabučar i Holandski žuti were analized. The trial was established in a

system of random blocks in three replicates and adapted to technical specifications of drip

irrigation system. Three irrigation variants T1, T2 and T3 were included in the experiment.

That means when onion plants were irrigated, irrigation rate was 30 mm (T1- full requirement

of onion plants), 22,5 mm (T2 - 25% less water than onion plant requires) and 15 mm (T3 -

50% less water than onion plant requires), respectively. The trial included, as well, the non-

irrigated, control variant. Irrigation was scheduled on the basis of water balance method using

reference evapotranspiration (ETo) and crop koefficients (kc). ETo was calculated by

Hergreaves equation. Irrigation started when readily available water in the soil layer of 30 cm

was complitely absorbed by plants.

The yield of onion was statisticaly significantly higher that on non irrigated, control

variant. The fact that there was no diference in oinon yield (var. Holandski žuti) between T1

and T2 irrigation variant indicate that deficit irrigation practices could be used in onion

production in changeble climatic conditions of Vojvodina region. One year experiment are not

relevant for final conclusion about deficit irrigation practices in onion production in our

region.

Key words: onion, yield, deficit irrigation practices

Филип Илић Мастер рад Увод

3

1. УВОД

Црни лук је двогодишња монокотиледона врста. Захваљујући високој

способности адаптације развиле су се бројне популације и сорте прилагођене веома

различитим еколошким условима. Код црног лука за исхрану се у току целе године

користи луковица, млада биљка или листови као салата, вариво или додатак јелима у

свежем стању. Висока биолошка вредност црног лука резултат је специфичног

хемијског састава у коме доминирају шећери, витамин C и карактеристично етерично

уље. Највећи садржај суве материје има луковица љутих сорти које се производе из

арпаџика, а најмањи луковица слатких сорти које се производе из расада или директно

из семена. Основни део суве материје чине угљени хидрати (65%) од којих шећери могу

да чине 80-90%. У условима наводњавања, односно у кишним годинама, садржај суве

материје и шећера се смањује. Од минералних материја црни лук највише садржи Cа,

Si, Nа, P и Cu. Садржи такође и мале количине лимунске и јабучне киселине. Љут укус

и мирис црном луку даје етерично уље. Етеричног уља највише има у клици, а знатно

мање у отвореним и затвореним сочним листовима. Љуте сорте садрже око 0,065%

етеричног уља. Садржај витамина у црном луку зависи од временских услова у току

године и од рејона гајења. Највећи садржај витамина C налази се у зеленим листовима

(16-33 mg %), а знатно мање у луковици (2-10 mg %). Луковица садржи око 20 mg %

витамина B1 и 10 mg % витамина B2, и зато црни лук представља значајну витаминску

храну.


4

Сл. 1. Вађење црног лука

Црни лук води порекло из низија и планина средње Азије, одакле се проширио

преко Ирана прво у долину реке Нила у Египту. Из Египта гајење лука се проширило у

стару Грчку, затим Рим и Европу. Данас се црни лук гаји у готово свим земљама света

са годишњом производњом од око 85 милиона тона и просечним приносом од 17 t ha-1

.

Највећи произвођачи у свету су Кина (20,5), Индија (13,4), САД (3,3), Турска (1,9) и

Руска Федерација (1,5 мил. тона). У Европи највећи произвођачи су Холандија (1,13),

Шпанија (1,10) Украјина (1,0), Пољска (0,62), Немачка (0,41), Италија (0,4) и Румунија

(0,39 мил. тона) са просечним приносом од 30-35 t ha-1

(FAOSTAT, 2014). У протеклих

25 година у свету је јасно изражена теденција повећања површина под црним луком.

Производња у свету је повећана са 30-35 милиона тона почетком 80-тих година

прошлог века на 85-90 милиона тона у 2011. години. У Србији лук се гаји на површини

од око 20.000 ha са просечним приносом од 6,21 t ha-1

, а у Војводини на око 5.800 ha са

просечним приносом од 8,9 t ha-1

(Статистички годишњак Србије, 2014).


5

Сл. 2. Црни лук

Климатско подручје Војводине одликује се променљивошћу метеоролошких

услова у појединим годинама. То се посебно односи на падавине, које по годинама

варирају како по количини тако и по распореду. Просечна годишња количина падавина

у Војводини (1964-2014) износи 598,7 mm, а средња годишња температура ваздуха 11,2

0C. У периоду од априла до септембра падне 328 mm кише или 55% од укупне годишње

количине, а у истом периоду просечна температура ваздуха износи 17,8 0C.

Гајење црног лука у нашој земљи везано је пре свега за еколошке услове

појединих рејона. Производња је највећим делом сконцентрисана у Војводини, где се у

појединим рејонима гаји из арпаџика (традиционални начин гајења на северу Баната), а

све раширенији је начин производње из семена. Садња арпаџика се обавља рано у

пролеће, најкасније до краја марта. Овако посађен лук раније ниче и пре завршава

вегетацију, обично средином јула (Гвоздановић-Варга, 2011). Хранљиве материје у

арпаџику омогућују брз почетни пораст биљака, а падавине у периоду вегетације

омогућују да се производња црног лука из арпаџика у Војводини обави у условима

природне обезбеђености биљака водом, односно у условима без наводњавања.

Међутим, у условима без наводњавања приноси су у корелацији са количином и

распоредом падавина јер и најмање одступање од оптималних вредноси влажности


6

земљишта доводи до оштрог опадања продуктивности биљака. Смањењем садржаја

воде у ћелијама ткива само за 2% знатно се успорава раст биљака што води смањењу

приноса луковица и њиховог квалитета (Вучић, 1976). Ако сушу дефинишемо као

недовољно снабдевање биљака водом, када је потенцијална евапотранспирација већа од

стварне, без обзира на узроке тој појави, онда је очигледно да је суша у нашим

климатским условима редовна појава, јавља се сваке године, траје краће или дуже време

и оставља мање или веће последице на приносе гајених биљака (Бошњак, 2001). Значи,

наводњавање се поставља као услов без кога се не може ни замислити сигурна и

планска производња црног лука у климатским условима Војводине. Ако се у условима

наводњавања елиминише дефицит лакоприступачне воде у периоду вегетације црног

лука уз уважавање технолошких спеcифичности и биолошких особина биљне врсте

могу се добити високи и стабилни приноси на нивоу 40 t ha-1

и већи (Halim et al., 2001,

Merzanova, 2002, Kanton et al., 2003, Pejić et al., 2011, Bagali et al., 2012).

Наводњавање као начин производње је сигурно један од основних чинилаца да

се у условима растућег броја становника на планети обезбеди довољна количина хране.

Тренутно се на наводњаваним површинама које заузимају око 17% обрадивог

земљишта производи око 40% хране (Fereres and Connor, 2004). Производња у условима

наводњавања подразумева потрошњу велике количине воде која се креће у распону од

70-80%, у развијеним земљама и више, од укупне количине воде коју човечанство

користи. Тренутно се у свету наводњава око 300 мил. хектара. Глобално, воде на

планети има довољно, међутим ширење наводњавања у будућности биће ограничено

чињеницом да су у аридним и семи-аридним областима водни ресурси максимално

искоришћени. Имајући у виду наведено, један од најважнијих задатака који се пред

биљну производњу постављају је повећање продуктивности коришћења воде у

условима природне обезбеђености биљака водом, а посебно у условима наводњавања. У

контексту повећања продуктивности искоришћености воде расте интересовање за

принципе дефицитарног наводњавања који подразумевају извесни водни стрес у

периоду вегетације гајених биљака који не условљава значајније смањење приноса.

Примена умањених заливних норми, односно дефицитарног наводњавања у пракси

подразумева одређена знања која се тичу осетљивости појединих подпериода вегетаcије

гајених биљака на водни стрес.


7

Умањене заливне норме се могу реализовати двојако, да се дају мање количине

воде у односу на утврђене потребе гајених биљака или да се наводњавање примени у

подпериоду вегетације гајених биљака који је најосетљивији на недостатак воде у

земљишту. У сваком случају, примена мањих количина воде наводњавањем доприноси

уштеди воде што је и циљ овог техничког решења (Fereres and Soriano, 2007, Beкele and

Tilahun, 2007, Petel and Rajput, 2013).

Једно од основних питања у пракси наводњавања је одређивање времена

заливања појединих биљних врста и утврђивање оптималног или рационалног заливног

режима у односу на земљиште и климатске услове, ниво агротехнике и биолошке

карактеристике гајених биљака.

Поред праћења динамике влажности земљишта као основе за одређивање

времена заливања гајених биљака, обрачун водног биланса земљишта, односно обрачун

садржаја лакоприступачне воде за биљке у слоју земљишта где се налази основна маса

корена (активна ризосфера) је поступак који се у нашој пракси наводњавања често

среће. Поступак је једноставан и проверен у пракси наводњавања у предходних 40

година. Посебно је прихватљив за наше променљиве климатске услове где падавине

ремете број и распоред заливања.

Бошњак, 1999, истиче да су оптималне вредности влажности земљишта за

производњу црног лука у агроеколошким условима Војводине на нивоу 80% од

пољског водног капацитета (PVK). Такође се истиче просечан дефицит падавина у току

вегетационог периода од 170-200 mm и потребу за 5-6 заливања. Норме заливања су до

образовања првог листа мале 5-10 mm, а затим до краја периода наводњавања 20-30

mm. Око 20 дана пре вађења треба прекинути са наводњавањем. Ово је посебно важно

за луковице намењене за зимску потрошњу, јер у супротном не сазревају потпуно и

лоше се чувају.


8

1. 1. Начини производње црног лука

Производња луковица црног лука може бити директно из семена, из расада или

арпаџика. Сва три начина производње имају своје спеcифичности.

1. 1. 2. Производња луковица из арпаџика

Висок и квалитетан принос луковице добија се садњом арпаџика пречника од 0,8

до 1,5 cm. Крупнији арпаџик треба пред садњу постепено загревати у топлој просторији, с

тим да одстоји 5 до 6 сати на температури од око 30 °C, што смањује нежељено цветање.

Садњом крупног арпаџика долази до гранања луковице што у значајној мери смањује

принос стандардних луковица. Садња арпаџика врши се током марта у редове (25 до 30 x

5 до 10 cm) или у дворедне и четвороредне траке са размаком трака од 50 до 60 cm,

размаком редова 20-25 cm и размаком у реду од око 5 cm. Ситнији арпаџик сади се гушће

од крупнијег. За механизовану садњу мора се користити здрав, непрорасли арапџик јер се

само тако осигурава правилан, усправан положај арпаџика при садњи.

Сл. 3. Арпаџик


9

Производња црног лука из арпаџика се одликује бржим почетним порастом

биљака и краћим периодом вегетације у односу на производњу директно из семена.

Хранљиве материје у луковицама омогућују да се производња црног лука из арпаџика у

Војводини обави у условима природне обезбеђености биљака водом, односно у

условима без наводњавања. Међутим, у условима без наводњавања приноси су у

корелацији са количином и распоредом падавина јер и најмање одступање од

оптималних вредности влажности земљишта доводи до оштрог опадања

продуктивности биљака.

Филип Илић Мастер рад Задатак и циљ рада

10

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Имајући у виду ниске просечне приносе црног лука у Војводини и чињеницу да

се на значајним површинама црни лук производи из арпаџика у условима природне

обезбеђености биљака водом циљ истраживања је био да се детаљно проучи

производња црног лука из арпаџика у условима наводњавања. Такође, да се провере

принципи мањих количина воде додатих наводњавањем са аспекта утицаја на принос и

квалитет луковица, а пре свега са аспекта продуктивности и уштеде воде додате

наводњавањем.

Добијени резултати имаће велику научну и практичну вредност у реализацији

рационалног заливног режима црног лука произведеног из арпаџика, добијање високих

и стабилних приноса ове биљне врсте. Производњом у условима дефицитарног

наводњавања добиће се информација да ли су принципи дефицитарног наводњавања

применљиви у производњи ове биљне врсте, односно генерално да ли дефицитарно

наводњавање можемо применити у променљивим климатским условима Војводине.

Филип Илић Мастер рад Материјал и метод рада

11

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Оглед са наводњавањем црног лука из арпаџика изведен је 2015. године на

окућници приватног поседа у Бачком Јарку, на земљишту типа карбонатни чернозем

лесне терасе. Предусев црном луку био је кромпир. Основна обрада земљишта, орањем,

на дубину од 30 cm обављена је 23. октобра 2014. године. Непосредно пре садње лука

узети су узорци земљишта за агрохемијску анализу. Садња је обављена ручно 24. марта

2015. године на размак између редова од 30 cm и 10 cm у реду на дубину од 4-5 cm.

Оглед је постављен по методу блок система у три понављања и прилагођен условима

наводњавања капањем. У истраживањима су биле заступљене сорте Холандски жути и

Купусински јабучар на основној парcелици величине 6 m2 (2 реда дужине x 10 m). Црни

лук је наводњаван капањем са латералима у сваком реду односно на растојању од 30

cm. Размак капљача на латералу је био 30 cm, а проток капљача 2,7 l h-1

. У огледу су

биле заступљене три варијанте наводњавања T1, T2 i T3. Заливна норма је износила 30

mm. Значи, када је лук заливан на првој варијанти T1 заливна норма је била 30 mm, на

другој T2 22,5 mm (25% мање воде у односу на потребе биљака) и на трећој T3 15 mm

(50% мање воде у односу на потребе биљака). У огледу је била заступљена и контролна,

ненаводњавана варијанта. Лук је никао 8. априла 2015. године. Заштита од корова је

урађена окопавањем у више наврата. Заштита од инсеката (лукове муве и минирајуће

лукове муве) рађена је инсектицидима Wizard 16. априла (2,5 g/10 l воде), Dimetogal 27.

априла и 8. маја (15 ml/10 l воде), а од болести (трулеж луковица) 18. маја са Ridomil

goldom (2,5 кg h-1

), 4. јуна са Ridomil goldom (2,5 кg h-1

) и 17. јуна са Signumom (1 кg h-

1). Прихрана биљака је обављена 15. априла амонијум сулфатом (NH4)2СО4) са

количином од 250 g/m2, 120 кg ha

-1, односно 30 кg ha

-1 активне материје. Вађење

луковица је обављено 6. јула 2015. године. Укупна количина воде додата


12

наводњавањем, односно норма наводњавања износила је 200 mm на варијанти T1, 150

mm на варијанти T2 и 100 mm на варијанти наводњавањаT3.

Сл. 4. Садња огледа

Време заливања је одређивано методом водног биланса применом коефицијената

културе (кc) и референтне евапотранспирације (ETо). Свакодневно је билансиран

садржај лакоприступачне воде у слоју земљишта до 30 cm. Када су резерве

лакоприступачне воде сведене на минимум приступало се заливању. Количине

падавина су мерене на парцели пољским кишомером и у обрачуну су регистроване као

прилив воде. У случају падавина већих од капацитета земљишта за лакоприступачну

воду у слоју до 30 cm, обрачуната је и процеђена вода у дубље слојеве земљишта.

Обрачун референтне евапотранспирације (ЕТо) рађен је Hergreaves методом (Hergreaves

et al., 1985). Дневне вредности ETo су преузимане са сајта Хидрометеоролошког завода

Србије.


13

ETo = 0.0023 Tm + 17.8 Tmax − Tmin Ra

ЕТо – референтна евапотранспирација (mm dan-1

),

Тм – средња дневна температура ваздуха (°C),

Тмаx – максимална дневна температура ваздуха (°C),

Tmin –минимална дневна температура ваздуха (°C),

Ra - екстратерестриална радијација

Дневни утрошак воде на евапотранспирацију црног лука је рачунат множењем

вредности ЕТо са коефицијентима културе (кc) за поједине подпериоде вегетације:

почетни пораст 0,5 (од 24. марта до 18. априла), фаза 3-5 листова 0,75 (од 19. априла до

18. маја), фаза 7-9 листова 1,05 (почетак формирања и пораст луковице, 19. маја до 14.

јуна), до краја вегетације 0,85 (од 15. јуна до 6. јула).

ETPd = ETo · кc

ETPd = дневни утрошак воде на потенцијалну евапотранспирацију (mm)

кc= коефицијент културе

Након вађења, луковице су остављене на парцели до 13. јула, а након тога је

вршено мерење и обрачун приноса у t ha-1

. Анализа морфологије луковица и

компоненти приноса урађена је у лабораторији за испитивање биљног материјала на

Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Садржај суве материје у ћелијском соку луковица одређен је теренским

рефрактометром (Atago refraкtometer PAL-1) непосредно на парцели.


14

Сл. 5. Вађење црног лука

Вредности коефицијента искоришћености воде додате наводњавањем Iwue (Bos, 1980)

су обрачунате као количник приноса луковица и норме наводњавања (Al Jamal et al., 2001).

Iwue = Yi/I

Iwue - t m-3

Yi– принос у условима наводњавања (t ha-1

)

I – норма наводњавања (m-3

)

3.1. Услови земљишта

Оглед је постављен на земљишту типа чернозем, подтип на лесу и лесоликим

седиментима, варијетет карбонатни, форма средње дубоки.

Чернозем покрива највеће површине у Војводини. На релативно дубоком

пресеку карбонатног чернозема јасно се издваја од површине ка дубини, прво,

акумулативно-хумусни А хоризонт, најчешће до дубине 65-80 cm. Испод њега налази се

прелазни АC хоризонт дубине 40-50 cm, што укупно чини 105-130 cm. Испод те дубине

појављује се матични супстрат лес, као C хоризонт. На основу изгледа пресека профила


15

може се закључити да је карбонатни чернозем Војводине педолошка творевина типа А-

АC-C типа (Живковић и сар., 1972).

Карбонатни чернозем лесне терасе је по механичком саставу тежа иловача са 18-

28% глине, мрвичасто-грудвасте структуре, са врло добрим системом пора и стабилним

структурним агрегатима, што омогућује добро пропуштање и процеђивање сувишне

воде, односно повољан водни, ваздушни и топлотни режим.

Реакција земљишта је слабо алкална у целом профилу, а у доњим хоризонтима

алкалност се повећава као последица већег садржаја креча.

Садржај хумуса опада са дубином. Органска материја и хумус повољно утичу на

способност земљишта да задржава воду, побољшава структуру, повећава стабилност

структурних агрегата и побољшава снабдевање биљака водом. До смањења садржаја

хумуса у војвођанским земљиштима долази услед нерационалног газдовања и

нередовног ђубрења органским ђубривима.

Садржај CаCО3 правилно расте са дубином услед испирања из горњих слојева. У

ораничном слоју га има око 6%, а у зони таложења и преко 30% (Вучић, 1964). Тренд

испирања карбоната из војвођанског чернозема се и даље наставља, што потврђују

резултати Бићанића (1988), који је утврдио садржај CаCО3 у ораничном слоју од само

1,95%, а у зони таложења преко 32%.

Садржај укупног азота и лако приступачног калијума опада са дубином, уз добру

обезбеђеност у активном делу профила. Према истраживању Живковића и сар., (1972),

природне залихе лако приступачног фосфора су ниске, тако да је оранични хоризонт

средње обезбеђен, подоранични слој је слабо обезбеђен, а на већим дубинама скоро

нестаје.

На основу изнетих резултата, може се закључити да је чернозем природно богато

и плодно земљиште. Осцилације у висини приноса су узроковане сушом, једностраним

коришћењем и недовољном агротехником. На чернозему треба спроводити комплексне

агротехничке мере укључујући и наводњавање, што обезбеђује да ово земљиште буде

највиших производних способности.


16

Сл. 5. Профил карбонатног чернозема лесне терасе (ориг. Белић, М.)

3.2. Метеоролошки услови

Приликом анализе добијених резултата истраживања неопходно је анализирати

климатске чиниоце који условљавају раст и развиће црног лука током вегетационог

периода.

Најбитнији метеоролошки елементи су падавине и температура ваздуха. Подаци

о температури ваздуха добијени су са метеоролошке станице на Римским Шанчевима, а

падавине су регистроване непосредно на парцели пољским кишомером.


17

3.2.1. Падавине и температура ваздуха

У биљној производњи падавине су један од најзначајнијих чинилаца у постизању

високих и стабилних приноса. Од падавина зависи количина воде у земљишту и оне

треба да обезбеде сталан прилив воде у приступачном облику за нормалан раст и

развиће биљака. Црни лук је биљка широког ареала распрострањености. У току раста и

развића има различите али умерене захтеве према топлоти.

У периоду вегетације црног лука пало је 328 mm кише, односно за 28,6 mm више

у односу на вишегодишњи просек Војводине (Таб. 1). Просечна температура ваздуха

(Таб. 1) у периоду вегетације (16,4 оC) је била нешто виша у односу на вишегодишњи

просек (15,2 оC) и није била ограничавајући фактор успешне производње црног лука.

Таб. 1. Сума месечних падавина (mm) и средње месечне температуре ваздуха (оC)

у вегетационом периоду црног лука у 2015. год.

Месец

Сума месечних

падавина у

вегетационом

периоду

Средње месечна

температура

ваздуха

Вишегодишњи

просек

месечних

падавина за

Војводину

(1964-2015)

Вишегодишњи

просек

средњих

месечних

температура

ваздуха за

Војводину

(1964-2015)

Март 22 7,7 37,1 6,4

Април 17 11,7 48,8 11,4

Мај 110 17,8 59,6 16,8

Јун 22 20,5 85,7 19,9

Јул 0 24,6 68,2 21,4

Укупно 171 82,3 299,4 15,2

Филип Илић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом

18

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

4.1. Принос црног лука

Принос црног лука (Таб. 2) на свим варијантама наводњавања био је статистички

значајно већи у односу на контролну ненаводњавану варијанту (Граф. 1). Између

варијанте наводњавања T1 и варијанте T2 код сорте Холандски жути, нису утврђене

статистички значајне разлике у приносу луковица, али су статистички значајне разлике

утврђене између варијанте T1 и T3. Код сорте Купусински јабучар утврђена је

статистички сигнификантна разлика између вариjанте наводњавања T1 у односу на

варијанте T2 и T3. Просечан принос сорте Купусински јабучар у условима наводњавања

(40,95 t ha-1

) био је статистички значајно већи у односу на сорту Холандски жути (30,02

t ha-1

). Такође, и на контролној варијанти без наводњавања принос сорте Купусински

јабучар (28,56 t ha-1

) био је сигнификантно већи у односу на сорту Холандски жути

(19,34 t ha-1

) (Таб. 2, Граф. 1). Чињеница да код сорте Холандски жути нису утврђене

статистички значајне разлике у приносу луковица између варијанте наводњавања T1 и

T2 указује на могућност примене дефицитарног наводњавања у производњи црног лука

у променљивим климатским условима Војводине.

Добијени резултати су сагласни са резултатима истраживања Nagaz et al. (2012)

који истичу могућност примене дефицитарног наводњавања у производњи црног лука у

ардним климатским условима Туниса. Аутори истичу да варијанта наводњавања са 20%

мање воде у односу на потребе црног лука за водом је прихватљива не само са аспекта

висине приноса већ и са аспекта садржаја соли у земљишном раствору. Такође истичу


19

да варијанта наводњавања са 40% мање воде није прихватљива јер се добијају високо

сигнификантно нижи приноси црног лука и високо сигнификантно повећане вредности

садржаја соли у земљишту. У семи аридним условима Индије, Kumar et al. (2007),

констатују да су највећи приноси црног лука постигнути на варијанти наводњавања

100%, односно када су биљке биле обезбеђене водом на нивоу својих потреба.

Међутим, искоришћеност воде додате наводњавањем (Iwue) била је највећа на

варијанти са 20% мање воде у односу на потребе биљака. Због уштеде воде аутори

препоручују ову варијанту наводњавања произвођачима црног лука у семи аридним

климатским условима Индије.


20

Таб. 2. Принос црног лука у условима примене умањених

заливних норми

Варијанта Сорта Понављање Принос (t ha-1) Iwue

(t ha mm-1)

Т1 (100%)

Холандски жути

1 34,13

2 31,59

3 33,46

просек 33,06

Купусински јабучар

1 49,19

2 44,72

3 49,69

просек 47,87

просек 40,47 0,202

Т2 (25%)


1 35,79

2 26,33

3 32,90

просек 31,67


1 41,62

2 37,80

3 41,23

просек 40,21

просек 35,94 0,240

Т3 (50%)


1 25,21

2 27,48

3 23,33

просек 25,34


1 39,97

2 36,37

3 28,03

просек 34,79

просек 30,07 0,301

Холандски жути просек 30,02

Купусински јабучар просек 40,95

Ø


1 19,89

2 18,98

3 19,14

просек 19,34


1 30,29

2 29,87

3 25,52

просек 28,56

просек 35,94

Искоришћеност воде додате наводњавањем (Iwue) била је највећа на Т3

варијанти наводњавања (0,301 t ha mm-1

), потом на Т2 (0,240 t ha mm-1

), а најмања

вредност је утврђена на Т1 варијанти (0,202 t ha mm-1

) (Таб. 1). Чињеница да код сорте

Холандски жути нису утврђене статистички значајне разлике у висини приноса између

Т1 и Т2 варијанте (Граф. 1), а да је коефицијент искоришћености воде додате


21

наводњавањем већи на Т2 у односу на Т1 варијанту, упућује на могућност примене

умањене заливне норме у производњи црног лука из арпаџика у променљивим

климатским условима Војводине.

Таб. 3. Висина биљака, број листова, маса биљака, маса луковица, висина и пречник

луковица и садржај суве материје црног лука у условима примене умањених заливних

норми

Нав. Сорта Пон.

Висина

биљке

(cm)

Број

листова

Маса

биљке

(g)

Маса

луковице

(g)

Висина

луковице

(cm)

Пречник

луковице

(cm)

Садржај

суве

материје

(%)

Т1

(100%)

Холандски

жути

1 69,3 10,4 131,4 119,15 32,94 49,19 11,00

2 64,7 9,8 149,85 138,11 31,4 54,74 11,83

3 71,5 10,5 150,6 137,37 31,55 53,14 11,67

просек 68,50 10,23 143,95 131,54 31,96 52,36 11,50

Купусински

јабучар

1 72,3 10,2 148,08 127,51 44,21 44,43 11,67

2 72,7 10,3 162,4 147,16 49,83 47,91 11,00

3 79,1 10,4 174,32 148,83 46,19 48,55 11,83

просек 74,70 10,30 161,60 141,17 46,74 46,96 11,50

просек 71,60 10,27 152,78 136,36 39,35 49,66 11,50

Т2

(25%)

Холандски

жути

1 68,1 9,5 113,98 107,41 33,32 46,23 12,67

2 68,2 9,6 128,61 119,25 36,48 48,23 11,67

3 64 10,3 93,69 87,15 35,28 42,16 9,67

просек 66,77 9,80 112,09 104,60 35,03 45,54 11,33


јабучар

1 77,2 9,9 154,88 134,68 45,41 45,18 9,33

2 65,3 9,4 172,64 140,43 47,6 46,25 7,67

3 67,3 9,2 132,04 118,38 42,71 42,36 6,83

просек 69,93 9,50 153,19 131,16 45,24 44,60 7,94

просек 68,35 9,65 132,64 117,88 40,13 45,07 9,64

Т3

(50%)

Холандски

жути

1 65,3 10,1 104,07 99,53 30,5 45,544 8,83

2 64 8,5 88,39 83,82 26,15 43,41 7,33

3 61,4 9,2 106,72 100,88 29,86 47,47 10,83

просек 63,57 9,27 99,73 94,74 28,84 45,47 9,00


јабучар

1 68,6 9,8 102,89 91,85 39,73 37,91 7,50

2 66,3 8,9 134,08 120,02 43,4 44,92 6,33

3 67,8 8,6 115,58 95,4 44,67 38,26 8,50

просек 67,57 9,10 117,52 102,42 42,60 40,36 7,44

просек 65,57 9,18 108,62 98,58 35,72 42,92 8,22

Ø

Холандски

жути

1 51,1 8,7 61,46 58,96 22,38 35,92 7,17

2 49,3 7,8 88,28 82,09 24,55 43,04 6,83

3 47,5 6,9 77,69 72,54 21,12 39,79 6,33

просек 49,30 7,80 75,81 71,20 22,68 39,58 6,78


јабучар

1 53,2 8,3 86,28 77,52 37,61 35,03 6,50

2 59,7 8,1 87,88 82,19 38,98 35,92 6,67

3 60,9 8,8 83,35 76,45 38,3 34,93 7,83

просек 57,93 8,40 85,84 78,72 38,30 35,29 7,00

просек 53,62 8,10 80,82 74,96 30,49 37,44 9,64


22

Граф. 1. Принос црног лука у условима примене умањених заливних норми

4.2. Морфолошке особине црног лука

Утврђена је статистички сигнификантна разлика у висини биљака између

наводњаваних варијанти у односу на контролну варијанту код обе испитиване сорте

(Граф. 2). Код сорте Холандски жути разлике у висини биљака између Т1 (68,50 cm) и

Т2 (66,77 cm ) варијанте су биле статистички значајне, између Т1 и Т3 (63,57 cm)

утврђене су високо статистички значајне разлике, а разлике у висини биљака између Т2

и Т3 варијанте су биле статистички значајне (Таб. 3, Граф. 2). Код сорте Купусински

јабучар разлике у висини биљака између Т1 (74,70 cm) и Т2 варијанте (69,93 cm) биле су

високо статистички значајне, као и између Т1 и Т3 (67,57 cm) варијанте. Нису утврђене

статистички значајне разлике између Т2 и Т3 варијанте (Таб. 3, Граф. 2).

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

100% 25% 50% контрола

Пр

ин

ос(к

гха

-1)

холандски жути купусински јабучар

bA

aA aA

bB

aB

bB

aC

bC


23

Граф. 2. Висина биљака црног лука у условима примене умањених заливних норми

Статистички значајна разлика у броју листова је утврђена између наводњаваних

варијанти и контролне ненаводњаване варијанте код обе сорте (Граф. 3). Код сорте

Холандски жути између варијатни Т1(10,23 cm) и Т2 (9,80 cm) утврђена је статистички

значајна разлика, док је између варијанти Т1 и Т3 (9,27 cm) утврђена високо статистички

значајна разлика у броју листова. Разлике између Т2 и Т3 варијанте биле су статистички

значајне (Таб. 3, Граф 3). Код сорте Купусински јабучар између варијанти Т1(10,30 cm)

и Т2 (9,50 cm) било је статистички значајне разлике, а код варијанти Т1(10,30 cm) и Т3

(9,10 cm) је било високо статистички значајне разлике у броју листова. Између

варијанти Т2 и Т3 је такође било статистички значајне разлике (Таб. 3, Граф 3).

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

100% 25% 50% контрола

Ви

син

а б

иљ

ке (

цм)


bA

aAaAB

aB

aB

aB

aC

bC


24

Граф. 3. Број листова црног лука у условима примене умањених заливних норми

Код висине луковица утврђена је високо статистички значајна разлика између

наводњаваних и контролне варијанте ( Граф. 4). Код сорте Холандски жути није

утврђена статистички значајна разлика између Т1 (31,96 cm) и Т2 (35,03 cm) варијанте.

Високо статистички значајна разлика утврђена је између Т1 и Т3 (28,84 cm) као и између

Т2 и Т3 варијанте (Таб. 3, Граф 4). Код сорте Купусински јабучар између варијанти Т1

(46,47 cm) и Т2 (45,24 cm) утврђена је високо статистички значајна разлика у висини

луковица, као и код Т1 (46,47 cm) и Т3 (42,60 cm) варијанте. Између Т2 и Т3 варијанте

није било статистички значајне разлике у висини луковице (Таб. 3, Граф 4).

6,5

7

7,5

8

8,5

9

9,5

10

10,5

11

11,5

100% 25% 50% контрола

Бр

ој л

ист

ова


aAaA

aAB

aAB aBaABC

aC

aC


25

Граф. 4. Висина луковице црног лука у условима примене умањених заливних норми

Код пречника луковица утврђена је високо статистички значајна разлика између

наводњаваних и контролне (ненаводњаване) варијанте (Граф. 5). Код сорте Холандски

жути било је високо статистички значајне разлике између Т1 (52,36 cm) и Т2 (45,54 cm)

варијанте као и код Т1 и Т3 (45,47 cm) варијанте (Таб. 3, Граф 5). Није било статистички

значајне разлике између Т2 и Т3 варијанте. Код сорте Купусински јабучар није било

статистички значајне разлике између Т1 (44,96 cm) и Т2 (44,60 cm) варијанте. Високо

статистички значајна разлика је била између Т1 и Т3 (40,36 cm) варијанте као и између

Т2 и Т3 варијанте наводњавања (Таб. 3, Граф 5).

15

20

25

30

35

40

45

50

55

100% 25% 50% контрола

Ви

син

а л

уко

виц

е (

цм)


aA

bA

bA

aB

bB

aB

bC

aC


26

Граф. 5. Пречник луковице црног лука у условима примене умањених заливних норми

4.3. Компоненте приноса црног лука

Код масе биљака црног лука утврђена је високо статистички значајна разлика

између наводњаваних и контролне (ненаводњаване) варијанте (Граф. 6). Код сорте

Холандски жути било је високо статистички значајне разлике између Т1 (143,95 g) и Т2

(112,09 g) као и између Т1 и Т3 (99,79 g). Између Т2 и Т3 није било статистички значајне

разлике у маси биљке (Таб. 3, Граф. 6). Код сорте Купусински јабучар није било

статистички значајне разлике између Т1 (161,60 g) и Т2 (153,19 g), док је било високо

статистички значајне разлике између Т1 и Т3 (117,52 g), као и између Т2 и Т3 (Таб. 3,

Граф. 6).

30

35

40

45

50

55

60

100% 25% 50% контрола

Пр

ечн

ик

лук

ови

це

(ц

м)


aA

bAaB

aA aB

bB aC

bC


27

Граф. 6. Маса биљке црног лука у условима примене умањених заливних норми

Код масе луковица утврђена је високо статистички значајна разлика између

наводњаваних и контролне варијанте (Граф. 7). Код сорте Холандски жути утврђене су

високо статистички значајне разлике између Т1 (131,54 g) и Т2 (104,60 g), као и између

Т1 и Т3 (94,74 g). Није било статистички значајне разлике између Т2 и Т3 варијанте (Таб.

3, Граф. 7). Код сорте Купусински јабучар није било статистички значајне разлике

између варијанти Т1 (141,17 g) и Т2 (131,16 g), међутим, високо статистички значајне

разлике су утврђене између варијанти Т1 и Т3 (102,42 g), као и Т2 и Т3 варијанте (Таб.3,

Граф. 7).

6,5

26,5

46,5

66,5

86,5

106,5

126,5

146,5

166,5

186,5

100% 25% 50% контрола

Мас

а б

иљ

ке (

грам

)


aA

aAbA

aBaB

bB

aCaC


28

Граф. 7. Маса луковице црног лука у условима примене умањених заливних норми

Код сорте Холандски жути утврђене су високо статистички значајне разлике

између наводњаваних варијанти и контролне варијанте у погледу садржаја суве

материје. Код сорте Купусински јабучар утврђене су високо статистички значајне

разлике између Т1 у односу на Т2 и Т3 варијанте наводњавања а такође и у односу на

контролну варијанту (Граф.8). Код сорте Холандски жути није било статистички

значајне разлике између Т1 (11,50 %) и Т2 (11,33 %), док је било високо статистички

значајне разлике између Т1 и Т3 (9,00 %), као и Т2 и Т3 варијанте (Таб.3, Граф.8). Код

сорте Купусински јабучар утврђене су високо статистички значајне разлике између Т1

(11,50 %) и Т2 (7,94 %) варијанте, као и између варијанти Т1 и Т3 (7,44 %). Није било

статистички значајне разлике између варијанти Т2, Т3 и контролне варијанте (7,00 %)

(Таб.3, Граф.8).

55

75

95

115

135

155

100% 25% 50% контрола

Мас

а л

уко

виц

е (

грам

)


aA

aA

bB

aA

aB

aB

aC

aC


29

Граф. 8. Садржај суве материје црног лука у условима примене умањених заливних

норми

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

100% 25% 50% контрола

Сад

рж

ај с

уве

мат

ер

ије

(%)


aAaA aA

bB

aB

aBaC aB

Филип Илић Мастер рад Закључак

30

5. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата истраживања утицаја наводњавања и примене умањених

заливних норми на принос, компоненте приноса и морфолошке особине луковица

црног лука може се извести закључак да је на свим варијантама наводњавања принос

црног лука био статистички значајно већи у односу на контролну, ненаводњавану

варијанту.

Између варијанти наводњавања T1 и T2 код сорте Холандски жути, нису

утврђене статистички значајне разлике у приносу луковица. Међутим, разлике између

T1 и T2 варијанте наводњавања код сорте Купусински јабучар биле су високо

статистички значајне.

Просечан принос сорте Купусински јабучар у условима наводњавања (40,95 t

ha-1

) био је статистички значајно већи у односу на сорту Холандски жути (30,02 t ha-1

).

Такође, и на контролној варијанти без наводњавања принос сорте Купусински јабучар

(28,56 t ha-1

) био је статистички значајно већи у односу на сорту Холандски жути (19,34

t ha-1

). Утврђене разлике у приносу можемо приписати сортним одликама.

Чињеница да код сорте Холандски жути нису утврђене статистички значајне

разлике у приносу луковица између варијанти наводњавања T1 и T2 указује на

могућност примене умањених заливних норми у производњи црног лука у

променљивим климатским условима Војводине.

Једногодишња истраживања нису меродавна за извођење коначних закључака о

могућности примене умењених заливних норми (дефицитарног наводњавања) у

производњи црног лука у променљивим климатским условима Војводине.

Филип Илић Мастер рад Литература

31

ЛИТЕРАТУРА

1. Bagali, A.N., Patil, H.B., Guledand, M.B., Patil, R.V., 2012. Effect scheduling of drip

irrigation on growth, yield and water use efficiency of onion (Allium cepa L.). Karnataкa J. Agric. Sci.

25 (1): 116-119.

2. Beкele, S., Tilahun, K., 2007. Regulated deficit irrigation of onion in a semi-arid region of

Ethiopia. Agrc. Water Manage., 89: 148-152.

3. Bošnjaк Đ., 2001. Problemi suše u Vojvodini i mere borbe protiv nje. Zborniк radova

Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 35: 391-401.

4. FAOSTAT, 2015. On line statistical data base of the food and Agriculture. Agriculture

Organization of the United Nations. http://apps.fao.org/.

5. Fereres, E., Connor, Dj., 2004. Sustainable water management in agriculture. In: Cabrera, E.,

Cobacho, R., editors. Challanges of the new water polices for the XXI century. Lisse, The Netherlands:

157-170.

6. Fereres, E., Soriano, M.A., 2007. Defict irrigation for reducing agricultural water use. J.Exp.

Bot.., 58(2): 147-159.

7. Gvozdanović-Varga, J., 2011. Proizvodnja crnog luкa. Semenarstvo. 3: 431-480.

8. Hallim, O.A.,Ener, M., 2001. A study of irrigation scheduling on onion (Allium cepa L.) in

Turкey. J. Biol. Sci. 1(8) 735-736.

9. Hergreaves, G.H., Samani, Z.A., 1985. Reference crop evapotranspiration from temperature.

Applied Engineering in Agriculture, 1 (2): 96 –99.

10. Kanton, R.A., Abbey, L., Gbene, R.H., 2003. Irrigation schedule effects on growth,

development and yield of onion (Allium cepa L.). J. Veg. Prod. 9 (1): 3-11.

11. Kumar, S., Imtiyaz, M., Kumar, A., Rajbir, S., 2007. Response of onion (Allium cepa L.) to

different levels of irrigation water. Agric. Water Manage. 89: 161-166.

12. Merzanova, R., Babriкov, T., 2002. Evapotranspiration of long day onion, irrigated by

microsprinкlers. J. Cent. Eur. Agric. 3: 190-193.

http://apps.fao.org/

Филип Илић Мастер рад Литература

32

13. Nagaz, K., Masmoundl, M.M., Ben Mechlia, N., 2012, Yield Response of Drip-Irrigated

Onion under Full and Deficit Irrigation with Saline Water in Arid Regions of Tunisia. International

Scholarly Research Network, 1: 1-8.

14. Patel, N., Rajput, T.B.S., 2013. Effect of defict irrigation on crop growth, yield and quality of

onion in subsurface drip irrigation. International Journal of Plant Production, 7(3): 417-436.

15. Pejić, B., Gvozdanović-Varga, J., Milić, S., Ignjatović-Ćupina, A., Krstić, Đ., Ćupina, B.,

2011. Effect of irrigation schedules on yield and water use of onion (Allium cepa L.). Afr. J. Biotech.

10 (14): 2644-2652.

16. Вучић, Н., 1976. Наводњавање пољопривредних култура. Пољопривредни факултет

Нови Сад.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...

Documents

Transcript of УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...